Između partokratije i ogoljene diktature

Recimo da, formalno, s obzirom na odredbu Ustavnog zakona, Borisa Tadića možda ništa ne sprečava da „skrati mandat“ trčeći ka trećem (a ako ustav ponovo promenimo, kao što se najavljuje, može da bude i četvrti, peti...). Ali apsolutno je nedopustivo da, povrh toga, njihova mašinerija čini sve da onemogućava ostale građane da budu birani za predsednika Republike Srbije.

Imam utisak da niko više ni ne očekuje da na predsedničkim izborima može da se pojavi kandidat poreklom sa nekog društvenog područja izvan blatišta savremene politike. Ipak, ja ovde moram da nas podsetim na postulate demokratije. Imamo... Ne, imali smo kakvo-takvo pravo da biramo i da budemo birani, ali se podrazumeva da pravo da se bude biran nije predviđeno za one izvan interesne „familije“ zvane srpska politička scena.

Da bi se te neformalne ali nepremostive prepreke razumele, predlažem da, pre zalaženja u podrobnosti, teoretski zamislimo neku poznatu, u narodu popularnu ličnost, izvan neoficijelnog kartela koja bi odlučila da prihvati kandidaturu i poremeti utvrđeni scenario.

Vanredni izbori su raspisani u četvrtak popodne, 5. aprila. Naočiti Tadić je tog dana naprasno odlučio (posle dan i po zvaničnog „premišljanja“) da svojom pojavom poboljša rezultat Demokratske stranke na parlamentarnim izborima. I... Recimo da je i narodu draga osoba odmah odlučila da prihvati kandidaturu.

Zakon o izboru predsednika Republike kaže da Republička izborna komisija ima tri dana da pripremi i objavi obrazac – do 8. aprila. Operativci koji rade za Tadića, Nikolića i ostale članove kartela (nabrajajte sve do Žarka Koraća), obrasce imaju pre raspisivanja izbora, jer obrasce prave njihovi ljudi. Čini se da su rođeni spremni, bar kad je reč o prevarama i podvalama. S druge strane, ostali, pa taj narodu potencijalno drag kandidat, prisiljeni su da sačekaju zvaničnu objavu. Teoretski, najraniji datum koji je mogao biti zakazan jeste 8. april, ali da biste zakazali overavanje potpisa širom Srbije, morate da imate adrese na kojima će se to raditi, što, naravno, nemate, ukoliko niste već organizovano političko preduzeće, tj. stranka. Načelno, sve se to može organizovati, i prostor i obaveštavanje i overivač, ali... Za dan?! Nije realno.

A zašto za dan? Te nedelje, iako su okolnosti vanredne, sudovi zahteve sa adresama primaju čak i u petak, čak do 15:30 (inače, redovno radno vreme), što znači da predlagačima narodu potencijalno dragog kandidata ne ostaje ništa drugo nego da zahteve predaju u ponedeljak.

Oni zahteve predaju u ponedeljak i traže da se potpisi prikupljaju pet dana: od 11. aprila, do isteka zakonskog roka, 15. aprila. Većina sudova po Srbiji odbija da radi tokom praznika, iako na to nemaju pravo, jer ti dani nisu izuzeti iz izbornog tajminga. Dakle, ostaju dva dana, 11. i 12. april. Pošto 10.000 sudski overenih potpisa ne može biti dovoljno, jer uvek ima i biće grešaka i preklapanja potpisnika, onaj narodu drag kandidat sad mora dnevno da prikupi 6.000 sudski overenih potpisa da bi uredno pripremljenu listu predao na vreme. Pa vi sad vidite kako stoji stvar sa demokratijom i mogućnostima da se zaista pojavi neki kandidat izvan stranačkog establišmenta.  

(Autor je predsednik stranke „Nijedan od ponuđenih odgovora“)