Izborni galimatijas - novi mamac, stara mišolovka

Beogradski i izbori u jednom broju gradova i opština (66 ukupno plus beogradske i niške gradske opštine, 2. jun) „od ogromnog su značaja“ i „oni koje Srbija ne sme da izgubi“ kako govori vlast koja je, tradicionalno, u višemesečnoj (godišnjoj) galopirajućoj kampanji. Opozicija, nasuprot, uglavnom tihuje – jedan, naizgled veći deo opozicije delimično bojkotuje izbore – i to samo beogradske (?!), dok zeleno-levo-narodnjački(...) deo izlazi i u Beogradu, „birajući borbu“ kako već uzvikuju.

Ovoj, iz aviona vidljivoj, neravnopravnoj borbi prethodilo je političko cenkanje vlasti i opozicije, stimulisano izvana, o „ispunjenju zahteva o (ravnopravnim) izbornim uslovima“. Verovatno niko ne zna koji su to zajednički izborni uslovi vlasti i opozicije trebalo da budu postignuti, ali svi znaju da se stiglo do jednog jedinog, bizarnog ali ipak zajedničkog rešenja.

Opozicija koja ne bojkotuje i vlast nedavno su izglasali, i to valjda prvi put skupa u izbornom pravu, Zakon o dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, od čitava dva člana i pridodat dan stupanja na snagu. Ali, kompromisni zakon je pravno problematičan. Njegov drugi član ima jednokratnu važnost (samo za ove izbore), a ne višekratnu kakvu zakoni po prirodi imaju. Njime se samo sad zabranjuje biračima sa promenjenim prebivalištem posle 3. jula 2023. da glasaju (i kandiduju se) na biračkom mestu koje obihvata novu adresu, već to mogu samo na starom biračkom mestu. Ovo je nevešta preventiva već viđenog (2023) „biračkog turizma“ u Beogradu, kao da bi „naivna vlast“ dva puta prodavala istu „foru“.

Sve ovo zaličilo je na igru mačke i miša. Miš, u ovom igrokazu metaforički opozicija, je kao dobio nešto na kašikicu – „zabranu izbornog turizma“, a zapravo je dobio jedno veliko ništa

Prvi član Zakona ima vremenski neograničenu buduću primenu (nije jednokratan) i onemogućava glasanje i kandidovanje u izbornoj jedinici novog prebivališta ako nije proteklo šest meseci od promene adrese. Glasati se može na ranijem biračkom mestu – birač preselio iz Kragujevca u Beograd, ali glasati može u Kragujevcu jer nije proteklo pola godine od preseljenja. Ovo rešenje je i nomotehnički loše i kontra „sistemskom zakonu“. Loše je zbog toga jer se odnosi na sve izbore a smisleno je samo za lokalne – besmisleno je za parlamentarne i predsedničke izbore jer smo svi u jednoj izbornoj jedinici pa ovakva zabrana nas birače samo tera u trošak puta do mesta gde više ne živimo ne bi li smo glasali?! Ovo rešenje nije u skladu sa „sistemskim“ Zakonom o lokalnim izborima (2022), odnosno sa pozitivnim pravom po kome se pravo da bira i da se bude biran ostvaruje u onoj jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji građanin ima prebivalište (nebitno od kad, član 3/1 Zakona).

Opozicija je podnosila izborne liste koje nisu bile u skladu sa navedenim zakonskim odredbama, bilo da je reč o seljenim kandidatima ili biračima koji su davali potpise podrške, pa su izborne komisije takve liste vraćale, ne proglašavajući ih. Opet nezakonito, posle „horske kuknjave“ kako će i oni bojkotovati beogradske izbore, vlast je, preko većine koju ima u izbornim komisijama, takve falične izborne liste proglašavala

Kakav zakon, takva mu i primena. Opozicija je podnosila izborne liste koje nisu bile u skladu sa navedenim zakonskim odredbama, bilo da je reč o seljenim kandidatima ili biračima koji su davali potpise podrške, pa su izborne komisije takve liste vraćale, ne proglašavajući ih. Opet nezakonito, posle „horske kuknjave“ kako će i oni bojkotovati beogradske izbore, vlast je, preko većine koju ima u izbornim komisijama, takve falične izborne liste proglašavala. Politički motivisana kakvim-takvim legitimitetom budućih lokalnih izbora.

Sve ovo zaličilo je na igru mačke i miša. Miš, u ovom igrokazu metaforički opozicija, je kao dobio nešto na kašikicu – „zabranu izbornog turizma“, a zapravo je dobio jedno veliko ništa. Ovom suvom zakonskom promenom, ustavnopravno upitnom, samo je potvrđen podređen položaj opozicije, dok suštinske promene poput uravnoteženog medijskog položaja ili nesprovođenja funkcionerske kampanje nisu ni u izmaglici. Retorički, može li se onda uopšte desiti da miš mački ne dopadne.