Iseljavanje Srba iz Raške oblasti

Ovih dana je Srbima u Raškoj kao ''bomba'' odjeknula vest da je ambasador SAD g. Kameron Manter zajedno sa ''muftijom sandžačkim'' g. Zukorlićem i sa još deset ambasadora u Beogradu obrazovao ''kokus'' ili lobističku grupu ''prijatelji sandžaka''. Očigledno je da ova vest koincidira sa vešću da se na ''mala vrata'' u Srbiji ustanovljava autonomija Bošnjaka kroz stvaranje statističkih regiona. Vlada Srbije donosi odluku i protiv jasne volje stanovnika Priboja, Prijepolja i Nove Varoši da se obrazuje neka vrsta ''sandžaka''.

Ponovo se jasnim pokazuje to da su SAD sa svojim saveznicima opredeljeni za dalje komadanje Srbije i davanje njenih teritorija svakome ko to poželi. Ne smemo zaboraviti izjave gospođe Hilari Klinton koja je nedavno jasno izjavila da na Balkanu posao nije završen. Uz to imamo i izjavu visokih zvaničnika diplomatije SAD čiji je ona šef, da Turska treba da ima ključnu ulogu na Balkanu.

Šta to znači na terenu?

Moramo se podsetiti da je prilikom okupacije Kosova i Metohije 1999. godine u junu mesecu u taj deo Srbije nakon ''kumanovskog sporazuma'' ušla vojska NATO pakta. Jedino je bataljon turske vojske čekao da uđe na Kosovo i Metohiju tačno u onaj dan kada je 1912. godine turska vojska napustila taj deo Srbije bežeći pred srpskom vojskom. Zaista neverovatno!? Svoj logor u Prizrenu su nazvali ''sultan Murat prvi'' što takođe pokazuje namere te zemlje prema teritoriji Srbije.

Ovde na teritoriji Novog Pazara trpimo pojačan pritisak na srpsko stanovništvo da napušta ovaj deo Srbije kako bi se stvorila, uz navedene pomoći izvana, etnički čista islamska teritorija.

Opštinska-gradska vlast koja je u rukama muslimana-Bošnjaka kojima pomažu nekolicina odbornika Srba, nastavlja da vrši pritisak nad preostalim Srbima i radi na onemogućavanju normalnog života Srba u ovom kraju. Primera je mnogo.

Pred organima uprave Novog Pazara, Srbin, ako ima spor sa muslimanom, ima male šanse da dobije presudu u svoju korist iako su činjenice i zakon na njegovoj strani. Navodimo slučaj Srbina koji treba da dobije stan na korišćenje za koji ima sve sudske presude, ali organi Novog Pazara odbijaju da primene zakon i čovek još uvek živi kao podstanar.

Ti isti organi uprave su dali dozvole za podizanje objekata kod pravoslavnih svetinja koje su čak pod zaštitom UNESKO-a: podiže se benzinska pumpa kod najstarije crkve na Balkanu, Hrama Sv.Apostola Petra i Pavla, grade se i kuće bez ikakvih dozvola a opštinska vlast vodi postupak za legalizaciju tih objekata. Uz reku Rašku prema Manastiru Sopoćani se grade objekti bez dozvole. Pravoslavno groblje u naselju Svojbor je od strane građana muslimana potpuno uništeno, nadgrobni spomenici su polomljeni, a deo je zauzet divljom gradnjom. Jevrejsko groblje u naselju Rakovac je skoro potpuno uništeno.

Gradska vlast Novog Pazara, bez konsultacije Srba je ''pobratimila'' ovaj grad sa nekim naseljem u Turskoj, mestom po imenu Pendik, a odmah zatim je promenila nazive mesta gde žive samo Srbi. Recimo selo Aluloviće je preimenovano u Haluloviće, Postenje u Postojenje, Dojeviće u Dohoviće, a recimo selo Crkvine u opštini Tutin, koje se i u vreme turske okupacije zvalo tako, sada se zove Kadiluk!?

Sela koja su nizvodno tokom reke Raške od Novog Pazara ka Raški (Postenje, Kozarevo, Glušci i druga) gde su skoro samo Srbi i koji se izdržavaju od obrađivanja oranica pored reke, sada ni to ne mogu. Naime, gradska kanalizacija se izliva u reku Rašku bez ikakog prečišćavanja otvorenim kanalom i kada reka nadođe fekalije se izliju po njivama sa raznim otpadom. Seljaci Srbi moraju to da čiste ali od zaraze imaju sada razne ekceme i ne mogu da dobiju kvalitetan rod. Taj problem je godinama i niko iz vlasti Srbije neće da reaguje pa čak inspekcije iz Kraljeva daju lažne izveštaje. Posle nekorišćenja njiva, pojavljuju se biznismeni muslimani koji kupuju te njive i imanja, tako da se radi o prodajama pod vrlo suptilnim i podlim pritiskom.

Postoje i direktni bezbednosni izazovi i rizici za Srbe u ovom kraju. Učestalo je kamenovanje autobusa sa turistima iz Kruševca od strane muslimana, ali je policija sve učinila da taj događaj ne dođe u javnost. Isto se tako policija ponela kada je jedna devojka Srpkinja napadnuta od strane grupe karatista iz sportske hale uz psovanje srpske majke i slično, a imamo i još napada koji su prikriveni i ima se utisak da policija više čini na prikrivanju tih slučajeva. Pošto imamo šefa policije koji je došao izvan Novog Pazara, očigledno je da je sa takvim zadatkom i doveden ovde.

U ustanovama gde još ima Srba rukovodioci muslimani raznim načinima terorišu Srbe, kažnjavanjima, premeštanjima na niža mesta sa manjim platama bez stvarnih razloga, pa čak ima i fizičkih napada kako bi se stvorila atmosfera straha i beznadežnosti. Posebno je takav pritisak na zaposlene u Zdravstvenom centru u Novom Pazaru. Primer je dr. Đorđe Jevtović, ugledni specijalista ORL, koji je brutalno proganjan od strane direktora muslimana i smenjen je, bez ikakvog stručnog i organizacionog razloga, sa mesta načelnika odelenja gde je radio preko 20 godina, a njegova supruga specijalista anesteziolog odmah zatim kažnjena zbog navodnog nekorišćenja radnog vremena, a njegov saradnik dr. Marin Kusić, maksilofacijalni hirurg, takođe bez razloga kažnjava i maltretira (koji je inače po nacionalnosti Hrvat) jer je uz svog rukovodioca i ne želi da trpi takvu hajku.

U školama se srpska deca napadaju samo zato što imaju krstove oko vrata,a ako to prijave policiji i pokrene se neki postupak, onda nastavnici muslimani počinju da se ''svete'' na taj način što toj deci daju slabije ocene, omalovažavaju ih pred ostalim učenicima i sve čine da srpska deca imaju što lošiji uspeh. Ako se desi da na takmičenju budu deca različitih nacionalnosti iz nekih predmeta, prednost se po pravilu daje muslimanskoj deci a rezultati srpske dece prikrivaju i umanjuju. Takve žalbe roditelja su brojne, ali prosvetne vlasti ne reaguju verovatno iz neke generalne politike prema preostalim Srbima u ovom kraju.

Primeri za koordinisanu akciju diplomatije SAD, Turske i njihovih saveznika i konkretnih aktivnosti na terenu radi stvaranja nekakvog ''sandžaka'' su brojni i ovde su samo načete teme i izneti pojedinačni primeri, među brojnim, koje to potvrđuju.

11. marta 2010. g.

Zoran M. Janićijević, za Udruženje građana ''Pokret za opstanak'' Novi Pazar