Ili Kosovo, ili Evropa

Kako je počela jesen, međutim, priča je unekoliko promenjena, što se najjasnije vidi u godišnjem izveštaju Evropske komisije. Kao jedna od osnovnih poteškoća na putu naše zemlje kao EU, u tom izveštaju navedeno je – nerešeno pitanje granica. U okviru tog pitanja, nabraja se da Srbija ima granične sporove sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, što je samo nagoveštaj pravih problema. Jer, sporovi Beograda sa Zagrebom i Sarajevom nisu toliko veliki i komplikovani da bi ih apostrofirala Evropska komisija. Pre će biti da ih EK koristi kako bi skrenula pažnju na širu temu srpskih granica, koje su problematične upravo zbog Kosmeta, čiju su nezavisnost priznale 22 članice Evropske unije, dok joj se Srbija, barem deklarativno, principijelno protivi.

U tekstu o ovoj temi koji je dnevni list "Politika" objavio 25. oktobra, a u čijem naslovu se ponavlja ocena Božidara Đelića da je ovaj izveštaj Evropske komisije "najbolji do sada", nigde se ni ne pominju granice Srbije kao nešto što je EK razmatrala[2]. Ne pominje se ni Kosmet, ali je u pratećem dijagramu, u grupu stavki koje je Evropska komisija istakla kao zamerke prema Srbiji, navedeno: "Neophodan konstruktivan stav u vezi sa Kosmetom".

Dnevni list "Danas" zato pridaje veliki značaj pitanju granica, pa o tome već dva dana zaredom donosi analitičke tekstove. U prvom, objavljenom 25. oktobra, autori tvrde da će "pitanje nedefinisanih granica Srbije u budućnosti biti jedno od ozbiljnijih problema za brže kretanje na putu ka Evropskoj uniji"[3]. U drugom, objavljenom dan kasnije, švedski ambasador u Srbiji Krister Bringeus otkriva da je Evropska komisija u izveštaju o napretku Srbije ka belom šengenu ukazala na "činjenicu da je sistem upravljanja granicama između Kosova i Srbije neophodan da bi se omogućila sloboda kretanja, a deo upravljanja granicama je i uspostavljanje carinske kontrole"[4].

Prema tome, pet meseci posle Bajdenove posete, jasno je da Amerika i Evropa zaista ne očekuju od Srbije da prizna nezavisno Kosovo, ali zato očekuju da na granici sa Kosovom uspostavi carinu, kao i da delove svojih granica sa Makedonijom, Albanijom i Crnom Gorom prepusti Kosovu. Kada ispuni sve te uslove, neće biti nimalo bitno da li će Beograd formalno prihvatiti nezavisnost Prištine, ili neće.

Prisebniji posmatrači ovdašnjih političkih prilika od početka su skeptični prema proklamovanoj državnoj politici "I Kosovo i Evropa", za koju su tvrdili da je praktično neodrživa. Niko od njih, verovatno, neće biti nimalo srećan što se njihove slutnje potvrđuju već ovih dana, kada i sama Evropska unija jasno stavlja Beogradu do znanja da ne može da aplicira za članstvo u EU sve dok su granice Srbije nedefinisane. A savez 27 država, od kojih 22 tretiraju deo srpske teritorije kao nezavisnu državu, smatraće srpske granice nedefinisanim sve dok i Beograd ne prihvati nezavisnost Kosmeta – normalno, ne direktno, nego "usputnim" sporazumima o razgraničenju sa Makedonijom, Crnom Gorom i Albanijom, odnosno postavljanje carinskih punktova na administrativnoj granici sa Kosovom i Metohijom.

Poseban je problem što srpska javnost nije čak ni propisno obaveštena o zahtevima Evropske komisije. Tako su se samo dva dnevna lista ozbiljno bavila pitanjem izveštaja EK, a od toga se u jednom pitanje granice sa Kosmetom uopšte i ne analizira (osim u dijagramu!), dok se u drugom teritorijalni integritet Srbije predstavlja tek kao jedan od "ozbiljnijih problema za brže kretanje na putu ka Evropskoj uniji". Takvi mediji ničim ne mogu da primoraju Vladu da prizna šta će odlučiti u izboru koji joj se neminovno približava – ili Kosovo, ili Evropa. Pošto članovi Vlade i inače nisu skloni tome da o toj, suštinskoj dilemi srpske sadašnjosti, kažu išta konkretno, građani Srbije će, po svoj prilici, o tome kako će njihova vlast odgovoriti na pritiske iz Brisela saznati najpre u nekom od narednih izveštaja Evropske komisije. Dogodine, na primer.