Govor mržnje koji to jeste

Ipak, sve ostale drskosti i bezobrazluci ostaju u senci onoga što je Čedomir Jovanović, lider LDP, izrekao u petak, 12. marta ove godine, na skupu koji je, u beogradskom "Domu sindikata", njegova stranka priredila povodom sedme godišnjice atentata na srpskog premijera. Savetujući predsednika Borisa Tadića da se u Sloveniji ipak sretne sa zvaničnicima "Kosove" Hašimom Tačijem i Fatmirom Sejdiuom, ali i pozivajući celu Srbiju da sa Hrvatskom "podeli odgovornost za stanje u Bosni i Hercegovini", Jovanović je istakao:

"Umesto borbe za teritorije, moramo se boriti za život. Moramo da kažemo: `Dosta nam je bio jedan Slobodan Milošević, jedna akademija koja to nije i jedna crkva koja to nije` – poručio je lider LDP, zalažući se i za donošenje rezolucije o "genocidu" u Srebrenici " jer samo tako Srbija može da pokaže da se ograđuje od ljudi koji su, u njeno ime, počinili najveći zločin na teritoriji Evrope posle Drugog svetskog rata".

Eto, tako je govorio Đinđićev naslednik koji to nije i predsednik opozicione partije koja to nije, zalažući se usput za donošenje rezolucije o genocidu koji to nije. Njegova izjava svakako predstavlja govor mržnje, pošto je njome Jovanović direktno uvredio... Možda je lakše da izračunamo koga nije uvredio. Nije uvredio one koji nisu Srbi, one koji nisu kršteni u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i one koji ni na koji način ne sarađuju sa Srpskom akademijom nauka i umetnosi. A takvih, koji su izbegli sva tri nabrojana kriterijuma, u Srbiji je višestruko manje nego onih koji se mogu prepoznati u Jovanovićevim rečima.

Što se Republike Srpske tiče, svojom interpretacijom događaja u Srebrenici izrugao se celom entitetu. Dakle, na spisak onih koje pogađa Jovanovićeva izjava, valjalo bi dodati i kompletno stanovništvo Republike Srpske.

Ukupno, ljudi koje je Čedomir Jovanović uvredio, napadajući njihovu religiju, njihove institucije i njihovu državu, ima na milione. Mada definicija govora mržnje varira od pravnog sistema do pravnog sistema, teško je i zamisliti drugu kvalifikaciju za reči koje je upotrebio Jovanović, i naročito njihov smisao.

Nisam vernik za primer. Još manje sam akademik. Ali, uzeću slobodu da ovom prilikom zahtevam od Srpske pravoslavne crkve, čiji sam sledbenik, da tuži Čedomira Jovanovića, jer samo tako može odbraniti svoju i čast svojih vernika. Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Irinej se, zbog jedne svoje primetno benignije izjave, izvinio muslimanima, pa on i Sinod sada imaju obavezu da nateraju Jovanovića da se izvini ovdašnjim pravoslavnim hrišćanima. Takođe, zahtevam od Srpske akademije nauka i umetnosti, kojoj sam nekako i ja doprineo plaćanjem poreza državi Srbiji, da uradi isto i pokrene sudski postupak protiv Čedomira Jovanovića, kako bi ga primorala da više nikada ne uzme u usta na sličan način najvišu naučno-kulturnu instituciju mog naroda.

Od Republike Srpske nemam pravo ništa da zahtevam, ali mogu, kao neko ko je doživljava kao bratsku i sapatničku nacionalnu celinu, da je zamolim da i ona tuži Čedomira Jovanovića. Pa neka predsednik LDP pred sudom, ne haškim nego srpskim, objasni gde su mu dokazi da je VRS u julu 1995. počinila "genocid" i "najveći zločin na teritoriji Evrope posle Drugog svetskog rata".

Red je više da neko ko, poput Jovanovića, stalno galami o nekakvom govoru mržnje koji to nije, najzad odgovara za govor mržnje koji to svakako jeste.