Govor manipulacije

Democracy Chausescu style – in 2009?

Citat jednog komentara na sajtu NSPM-a

Nije uobičajeno početi tekst tabelom, obično su na kraju teksta. Međutim, u ovom slučaju učinićemo presedan. Osnovna pravila u novinarstvu koja novinar ne sme da prekrši su verodostojnost i istinitost podataka koji se iznose u javnost. To su osnovni postulati struke svuda u svetu, pa i u Srbiji. Definisani su čak i kontroverznim novim zakonom o informisanju.

Gornja tabela je primer kako se manipuliše javnošću. Objavljena je u autorskom tekstu direktora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje 26. septembra ove godine u dnevnom listu Blic. Navodi se i izvor – OECD. Tekst je trebalo da pobije ono što je rečeno na konferenciji za novinare rukovodilaca Svetske banke sredinom septembra u Beogradu, ali i komentare koji su potom usledili na sajtu NSPM. I to je legitimno. Sučeljavanje činjenicama je poželjno. Ovog puta na pitanje postavljeno na sednici Odbora za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije „Koliko Srbija troši za zdravstvo – šest, osam ili 10,5 odsto BDP-a, a s obzirom na to da imamo tri različita podatka iz tri različita izvora, RZZO, Ministarstva i SB“, tekst u Blicu trebalo je da pruži odgovor i pitanje stavi ad acta. Sve bi bilo u redu da ne nedostaje jedna „sitnica“ – navedenog podatka nema na sajtu OECD-a!

Bolje obavešteni znaju, između ostalog, da Srbija nije članica ove organizacije. Među 30 zemalja međunarodne Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, koliko ih je poimence navedeno na sajtu, Srbije nema. Na zvanično novinarsko pitanje – „Iz kog dokumenta je preuzet ovaj podatak i gde je zvanično taj dokument objavljen?“, odgovor RZZO je „na sajtu OECD-a“, uz veseli komentar sa smajlijem! Pitanje za dobro plaćenog PR-a je – od kada je sajt dokument?

Građani u ovoj zemlji tretitaju se kao neuki, nepismeni pojedinci, bez mozga, a posebno bez kičme. Blic je objavio tabelu koje na sajtu OECD-a nema. Da li je to krivotvorenje podataka? Kakve mogu biti posledice? Navedena je nepostojeća tabela sa sajta jedne veoma respektabilne međunarodne organizacije sa kojom naša zemlja želi da ima dobru saradnju i jednog dana, možda, postane i njena članica. Sve to urađeno je od strane državnih činovnika. Ili, možda, urednika Blica, u šta lično, sumnjam. Ko je u ovom slučaju zloupotrebio ime OECD-a u cilju obmanjivanja javnosti? Blic? Autor teksta? Šta na to kaže Zakon o informisanju? Da li se kompromituje međunarodni kredibilitet ove zemlje – zvanična državna institucija navodi podatke potpisujući kao izvor OECD, objavljuje ih u dnevnom listu, a tabele na sajtu te organizacije nema! Pri tome, to objavljuje dnevni list koji je svojevremeno bio lider u osvajanju istine i borbi za slobodu medija i javne reči.

Kao novinar provela sam u redakciji Blica gotovo sedam godina, onih najtežih (još pamtim kada sam u aprilu 2000. sa kalašnjikovim uperenim u leđa izvrtala svoju fijoku i stavljala policiji na uvid sva dokumenta koja sam čuvala u radnom stolu). Čast mi je da sam bila deo te novinarske ekipe. Uverena sam da je Blic bio neoprezan i da je naseo, ne tražeći proveru ovog podatka. Međutim, podatak je veoma bitan. Moramo ga pronaći. Sad je to već pitanje novinarske časti. Ugleda Blica. Da li je svojim čitaocima servirao autentičan podatak ili manipulaciju? Za poreske obveznike podatak je veoma važan jer se nameće pitanje gde je nestalo 1,5 milijardi evra (novac građana!) za koliko se razlikuje podatak OECD-a kako je preneo Blic od podatka na sajtu Svetske banke u zvaničnom dokumentu koji je nastao kao rezultat stručnog istraživanja. Toliku diskrepancu u podacima dve institucije svetskog renomea neko mora zvanično da objasni. Blic, RZZO, autor teksta, urednik, SB ili OECD – svejedno. Zakon o informisanju mora da se primenjuje. Usvojen je glasovima skupštinske većine. Važi za sve. Obične građane, novinare i državne činovnike. Novinari će epilog potrage za poreklom tabele OECD-a preneti objektivno i bez intervencije PR-a.