Komentar dana | |||
Dva loša ubiše Miloša |
sreda, 04. novembar 2009. | |
Kritičari vlasti u Srbiji odavno ne uviđaju činjenicu koja govori da ta vlast makar u jednoj stvari u potpunosti deli sudbinu naroda – opstaje uprkos svemu. Štaviše, toliko je uspešna u tome da je sva prilika da će opstati i kada narod prestane da postoji. Uostalom, da je tu zbog naroda, narod bi je i izabrao, a ne neki strani ambasadori, iako su iz dokazano prijateljskih država.
Posle novosklopljenih strateških partnerstava sa Kinom, Rusijom i Francuskom, najnovije je sklopljeno i sa Turskom, pri čemu sa strateškog puta u EU i NATO, nema skretanja, kunu se vlastodršci u Srbiji. Strateška partnerstva sa San Marinom, Lihtenštajnom, Komorskim ostrvima, a možda i Kiprom privatno finansijskog tipa su takođe sklopljena, ali se njima vlast u Srbiji ne hvali, valjda zbog skromnosti i opreza pošto bi toliko strateških partnerstava izazvalo zabunu kod naroda koji bi se teško snašao u toliko mnogobrojnim, ali ipak jasnim i kompatibilnim strateškim opredeljenjima. Turski i srpski predsednik su izvršili simbolično pomirenje srpskih i turskih žrtava, odajući im poštu u evropskom regionu Vojvodini. Iznenađuje previd vlasti u Srbiji koja je propustila da taj čin obavi u evropskom regionu Niš, kod Ćele kule. Taj suptilni potez bio bi jednak suptilnosti namere vlasti u Srbiji da se srpskom parlamentu posle ruskog predsednika obrati i turski. U svakom slučaju, ova greška se može ispraviti ako se turski versko-kulturni centar sa sve džamijom otvori u tom gradu. Simbolizujući strateško partnerstvo, Ćele kula bi bila sastavni deo tog centra. Osim političkog, u prilog ovakvog rešenja govori i geografski razlog. Niš je bliži Ankari, a i južnoj srpskoj pokrajini, čiju nezavisnost je Turska priznala među prvima. Nadalje, turski državnici su podržali jedinstvenu Bosnu i njeno ujedinjenje sa Otomanskim carstvom, a srpski, pošto je Srbija značajan faktor u EU, nesebičnu pomoć u ujedinjenju Otomanskog carstva sa Evropskom unijom. I tako su se dva najpoželjnija kandidata za ruku ocvale udavače iz Brisela izmirila (ljubav čini čuda), ujedinili i starteški i parterski podržala na putu koji nema alternativu i sa koga (tako nam se bar ovi naši kunu), neće skrenuti. Po vlastodršcima u Srbiji, put Turske u Evropu vodi preko Beograda. Takođe, put Srbije u Evropu (to je onaj put koji nema alternativu i sa koga se kunu da neće skrenuti) strateški posmatrano vodi preko Ankare, Moskve i Pekinga. U opciji su i neki gradovi članica pokreta nesvrstanih iz Afrike. Mudra je vlast u Srbiji, jer se pridržava mudre narodne izreke da je preko preče, a naokolo bliže. Aferim brEU! |