Duh Krcunove tetke i "svadba decenije"

Stariji Užičani dan-danas pripovedaju o neobičnim događajima koji su se zbivali 50-ih godina prošlog veka. Naime, tadašnji šef Odeljenja za zaštitu naroda (OZNA- sve dozna) Slobodan Penezić Krcun, inače Užičanin, imao je tetku. Ta tetka je bila veoma čudnog ponašanja, što bi se današnjim jezikom reklo, malo uvrnuta. Sve vreme je boravila po užičkim ulicama, a volela je i da popije.

Kad god bi „ožednela“, ušla bi u prvu kafanu i sa bilo čijeg stola popila rakiju bez pitanja. Niko nije smeo da je pogleda, a kamoli da je upita zašto to radi. Ljudi u kafani su se ponašali kao da je u kafanu ušao duh, a rakija isparila sama od sebe! Ćutke bi sačekali da se tetka namiri i ode dalje, da bi naručili novo piće i nastavili druženje kao da se ništa nije desilo. Čak se ni međusobno nisu usuđivali da komentarišu događaj. Nije bilo pametno zameriti se Krcunovoj tetki.

U nedelju uveče, u emisiji Utisak nedelje, glavni urednik nedeljnika Vreme Dragoljub Žarković saopštio je javnosti nešto što se šapatom već komentarisalo danima po Beogradu, a to je ženidba najmoćnijeg čoveka u Srbiji i gromoglasna tišina koju su mediji proizvodili tim povodom.  

Mediji koji znaju koja pevaljka ima koliko celulita na kojem guzu, ili ko će koga ... na Farmi i u koliko sati, najednom nemaju pojma da je Srbija dobila još jednu prvu damu. Ili da, ako nije, barem prokomentarišu i osude zlonamerne beogradske abronoše.

Na Žarkovićevo „otkriće“ kao opareno skočilo je Vučićevo drugo JA, Zorana Mihajlović, optužujući sve i svja da se mešaju u privatni život naj-naj prvog i time otvorila raspravu u javnosti. Ona je čak izjavila da su komentari privatnog života Aleksandra Vučića bili „potpuno neprimereni“, iako je jedini komentar koji je Žarković tom prilikom izneo da se i sam više puta ženio, pa se ne stidi.

Drugo JA se ubrzo ućutalo, jer je dobilo takve instrukcije, ali pošto se izgovorena reč ne stiže, instrukcije su stigle prekasno, nakon emocija. Drugo JA je pokrenulo lavinu komentara o venčanju decenije, ali ovde nije reč o tome.

Zaista ne želimo da se bavimo ičijim privatnim životom, pa ni životom PPV-a, kao što se nismo i nećemo baviti ni komentarima apropo Đilasovog razvoda, koji su tabloidi kod nas propratili kao da je – daleko bilo – Đilas ubio ženu. Interesantno je da u tom (Đilasovom) slučaju nisu važili standardi diskrecije, decentnosti i „nemešanja u privatni život“. Međutim, ni ovom prilikom, kao i u slučaju Đilasa, nije „pao sneg tek da pomori svet“. I ovom prilikom smo postali svedoci jedne pojave čiji su akteri već dobrano iskompromitovani mediji u Srbiji.

Naime, kako je moguće da svi, ali baš svi mediji ostanu neobavešteni o događaju o kojem priča ceo Beograd?  Zar novinama nije stalo do tiraža? Zar im tiraž nije potreban da zarade, na primer, trinaestu platu? Sigurno da jeste, ali ipak nešto je prevagnulo da se ne „mešaju u politiku“. Zar televizijama nije stalo do tzv. „šera“? Sigurno da jeste, ali ni one ne bi da se „mešaju u politiku“.

Možemo biti sigurni da su novinari, baš kao i glavni urednik Vremena, znali za događaj, ili barem za „abrove“ o tom događaju, ali su se pravili nevešti. Zašto? Kakva je to snaga, ili koja je to ličnost koja je toliko moćna da ućutka baš sve medije, ili pak da tako snažno raspali glasine? I kakva je urednička struktura medija kada svi po komandi slušaju jednog komesara?

Ma koliko, naizgled, bio marginalan, ovo nije bezazleni incident. Ovde se radi o jednoj vrlo zabrinjavajućoj pojavi, a možemo slobodno reći i društvenoj bolesti. Kako je moguće da se na jedan mig, na jednu „preporuku“, sa nadležnog mesta svi mediji postroje, kao nekada u nedemokratskom režimu na časovima MPV (za mlađe čitaoce: Moralno Političkog Vaspitanja). Zar mi sada nismo prosperitetno demokratsko društvo, sa velikim ambicijama prema EU. Zar tako treba da izgledaju mediji po EU standardima?

Ovo je bila jedna vrlo uspešna pokazna vežba. Nama se može desiti da ustaška vojska dođe do Šimanovaca, a da mi to ne znamo jer je komesar naredio medijima da ne talasaju, ili da se izazove panika, poput one koju je izazvao Orson Vels svojevremeno radio-dramom "Rat svetova". 

Iskrena da budem, mislila sam da je ona crtica o Krcunovoj tetki sa početka ove priče samo dobro izmišljena šala u maniru dobrog erskog humora. Izgleda da nije i da je duh dotične gospođe i te kako živ, kao i duh njenog sestrića.