DSS, odgovornost, demokratija i napadi na Sandu Rašković-Ivić

Zaređale su poslednjih dana izjave o izlasku bivših funkcionera DSS-a iz ove, nekad druge, a sada pete po veličini stranke u Srbiji. Nažalost, stranku je napustio i njen prvi i dosad jedini predsednik Vojislav Koštunica, veliki borac za srpske nacionalne interese, čovek koji je mnogo zadužio srpski narod. Da li su promene na čelu DSS-a unele suštinsku promenu u program stranke i da li su one stvarni razlog za izlazak nekih od osnivača iz stranke? Mislim da se na oba pitanja može dati odrečan odgovor.

Verujem da će vreme pokazati da je sve teoretisanje oko razlika pojmova „neutralnost“ i „suverenost“ bilo bespredmetno i da neće biti stvarnih zaokreta od dosadašnjih pogleda DSS-a na političku neutralnost Srbije i otklon od evrointegracija. Svakako ima među otišlima i pojedinaca, koji su iskreno zabrinuti da ne dođe do promena u kursu stranke ali su oni u manjini. Da je tako, uverava me i poziv Koštunice Izvršnom odboru stranke od 24. septembra, u kojem traži da se kandidati za predsednika javno obavežu da će ostati u stranci i posle izbora da ne bi došlo do cepanja.

Od 24. septembra do stranačke skupštine 12. oktobra ničeg novog u konceptualnim stavovima jedne i druge strane nije bilo,niti je bilo programskog zaoštravanja. Jedino što se dogodilo bila je promena personalne prirode: za neke očito šokantna pobeda kandidatkinje koja nije imala podršku većine u okoštaloj stranačkoj strukturi. Posle poraza – iako nije bilo nikakvih novih elemenata – umesto jedinstva i intenziviranja saradnje sa novim rukovodstvom da bi stranka opet ojačala, pojedinci su izašli iz stranke. Primedbe su često apsurdne: neko zamera predsednici letošnji ulazak u gradsku vlast u Beogradu!

Kao da je Sanda Rašković Ivić dosad vodila stranku! Zar ta „principijelnost“ vredi samo za danas i samo za Beograd a ne za sve godine unazad,u kojima se u mnogim sredinama na lokalnom nivou sarađivalo sa svim i svakim – a tako je i danas. Gde su ti kritičari dosad bili,što se javno dosad u stranci i na stranačkoj skupštini nisu izjasnili i rekli da su protiv saradnje sa SNS i SPS u Beogradu? Predsednica tobož izneverava opozicioni stav prema SNS. Istovremeno, mediji obaveštavaju da se vladajuća stranka sprema da izbaci DSS iz vlasti u Beogradu baš zbog gđe Rašković odnosno zbog njenog stava o fantomskom „Beogradu na vodi“.

Gde je taj kritičar bio kada je potpredsednik DSS-a Miloš Jovanović oktobra 2013. g. podneo ostavku na poslaničko mesto, na potpredsedničko mesto i na sve funkcije u stranci – zbog prenežnog odnosa prema vlasti (SNS)? Što ste tada ćutali gospodine, što tada niste stali uz Jovanovića i suprotstavili se politici (pre)blage opozicije i tihog koketiranja sa vlašću? Drugi kritičar zamera novoizabranoj predsednici predloženu saradnju sa Dverma i radikalima. On bi sarađivao sa onima „sa kojima možemo da afirmišemo i unapredimo stranačku politiku“. Ko su ti, gospodine, navedite ih, molim vas, to će stvarno biti otkriće. Da li je to SNS, SPS, DS, NDS, neko drugi?

U parlamentu su sve stranke pristalice pristupanja EU. Znači, dotični kritičar bi (suprotno od prvog) sarađivao sa onima, koji su protiv osnovnog polazišta politike DSS. Sarađivao bi ne sa protivnicima evrointegracija, nego sa njihovim zagovornicima? Ne mogu da verujem da pojedincima osnovni pojmovi političke pismenosti na srpskoj političkoj sceni nisu jasni. Ili pak: i izmišljanje floskula i potcenjivanje zdravog razuma i političke pismenosti javnosti mora imati neku razumnu granicu.

Posle političkog poraza na ovogodišnjim martovskim parlamentarnim izborima i ispadanja iz Skupštine Srbije, odgovornost su preuzeli i ostavku podneli predsednik Vojislav Koštunica i potpredsednik Nenad Popović. Demokratski i konsekventno. Ali, da li je to dovoljno? Ko se od ovih, koji sada krivca traže u novoj predsednici, javno zapitao: pa je li moguće da smo izgubili 80% birača, da smo od 20% pali na 4%? Zar jednu deceniju niko nije video trend osipanja stranke? Gde ste bili, gospodo, uoči ovogodišnjih izbora, kad su i slepci videli da će ako ne dođe do stvaranja nacionalnog bloka, patriotske stranke ostati izvan Narodne skupštine?

I tu je sigurno pomenuti Jovanović bio u pravu, upozorio je na pogubno zagnjurivanje glave u pesak i tvrdoglavo soliranje u najveći poraz. Ali, javno je izneo i to da u stranci nema dovoljno unutarstranačke demokratije da o svemu odlučuje dvoje ljudi. Njemu ste se javno zahvalili, ispratili ga sa svim počastima, upozorenja preskočili i – nastavili po svome. Po kojim kriterijumima je sastavljena kandidatska poslanička lista DSS za izbore 2014. verovatno će ostati tajna za sva vremena. Zašto na njoj nije bilo dr Sande Rašković Ivić takođe. Uz nju izgurani su sa kandidatske liste i potpredsednica stranke i narodni poslanik Milica Radović, dugogodišnji predsednik Izvršnog odbora stranke i narodni poslanik Radojko Obradović i neki drugi koji su imali svoj stav zahtevali unutarpartijsku demokratizaciju i nisu hteli da budu poltroni.

Efekti navedenog političkog autizma su poznati, stranka je došla na 4% i prvi put se preselila u vanparlamentarnu opoziciju. Žalosno za sve nas koji volimo DSS i cenimo sve ono dobro što je stranka više od 20 godina činila, ali ne i tragično. Treba gledati napred i pomoći stranci i novoj predsednici, a njen rad cenićemo po rezultatima. Zar ona nema priliku ni da pokuša da nešto učini? Novo lice na čelu stranke svakako je i prilika da se vrate mnogi od 80% nekadašnjih glasača koji su DSS napustili u poslednjoj deceniji. Pojedini komentari sa sajtova javnih medija u Srbiji to nagoveštavaju i ja želim da tako stvarno bude.