Dranje, kuknjava i zapomaganje Aleksandra Vučića samo su odraz nemoći

Napuštanjem separatističkih institucija samoproglašene republike Kosovo Srbi sa Kosova i Metohije stvorili su dobru pretpostavku za vođenje drugačije nacionalne i državne politike u odnosu na onu koju deset godina vodi predsednik Srbije. Ta politika, inače vođena na štetu Srba, imala je za posledicu zaokruživanje državnosti samoproglašene republike Kosovo.

Ova nova politika morala je da podrazumeva promtno raspisivanje lokalnih izbora za opštine na severu Kosova i Metohije od strane Skupštine Srbije. Time bi se obesmislili izbori koje Vjosa Osmani predsednica ove separatističke tvorevine raspisuje za Srbe na severu Kosova i Metohije. Takođe je vlast u Beogradu morala pod hitno da poništi Briselski sporazum i da policajcima i sudijama omogući povratak u srpski MUP i srpsko pravosuđe koji su postojali do 2013. godine kada ih je Aleksandar Vučić Briselskim sporazumom predao Prištini.

Takođe je vlast u Beogradu morala pod hitno da poništi Briselski sporazum i da policajcima i sudijama omogući povratak u srpski MUP i srpsko pravosuđe koji su postojali do 2013. godine kada ih je Aleksandar Vučić Briselskim sporazumom predao Prištini

I umesto da Beograd bude taj koji ima političku inicijativu predsednik Srbije se nažalost upustio u trku za poslaničke funkcije u separatističkoj skupštini i ministarsko mesto sa Radom Trajković i Nenadom Rašićem. Time je devalvirao sam postupak napuštanja separatističkih institucija. I ono što je još gore, kada je izgubio ministarsko mesto pre svega dogovorom Aljbina Kurtija i njegovih zapadnih mentora, predsednik Srbije i njegova „Srpska lista“ najavljuju žalbu ustavnom sudu samoprogašene republike Kosovo. Pravno-politički sistem u svetu ne poznaje primer da predsednik jedne suverene države poštuje i uvažava separatistički ustav stvoren na tlu te iste države. Histerisanje, dranje, kuknjava, zapomaganje Aleksandra Vučića je samo izraz nemoći i pokazuje da on u stvarnosti i nije želeo da napusti separatističke institucije nego je za strategiju imao da on institucije napusti a da ga Evropska unija i Aljbin Kurti mole da se Srbi u njih vrate.

Srbija jedino odlaskom sa političkog trona Aleksandra Vučića dobija šansu i poziciju da svoju južnu pokrajinu vrati pod svoju jurisdikciju. Sa ovakvim predsednikom na čelu nema neizvesnosti, Kosovo i Metohiju siguno gubimo

Krajnje je vreme da se predsednik Srbije urazumi i da vođenje nacionalne i državne politike uozbilji. Pitanje Kosova i Metohije je najvažnije srpsko pitanje i tu ne postoji improvizacija. Predsednik Srbije mora da omogući Skupštini Srbije da donese platformu o Kosovu i Metohiji u kojoj bi se i vlast i opozicija konsenzusom dogovorili o rešavanju statusa Kosova i Metohije. Skupština Srbije mora i da oformi tim koji bi vodio pregovore a ne da oni zavise od jednog čoveka, makar to bio predsednik Srbije, i od njegovog ličnog raspoloženja.

Ta platforma bi morala Albancima da ponudi jasno i glasno, tvrdokorno bez imalo ustupaka visok stepen autonomije Prištine. Samo to i ništa više. Usvajanjem nove platforme u Skupštini Srbije ojačana bi bila pozicija Srbije u pregovorima i sa Prištnom i sa zemljama Zapada. Time bi se obesmislile sve priče brojnih zapadnih političara koji kao papagaji ponavljaju da Srbija mora da potpiše sa „Kosovom“ sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa i uzajamnom priznanju. Ovakva ponuda je u najmanju ruku ponižavajuća i plod je vakuuma gde u deset godina vođenja pregovora sa Prištinom od strane Aleksandra Vučića politika Srbije prema južnoj pokrajini podseća na kretanje guske u magli.

Na nesreću građana Srbije Aleksandar Vučić nije spreman a niti podoban za jednu drugačiju politiku. Iz najmanje tri razloga

Na nesreću građana Srbije Aleksandar Vučić nije spreman a niti podoban za jednu drugačiju politiku. Iz najmanje tri razloga. Prvi, što je njegovo dolazak na vlast bio uslovljen, kako se to po zapadnim terminologijama kaže, konstruktivnim i fleksibilnim pristupom prema Kosovu i Metohiji. Srbi za takvu politiku imaju jednu drugu reč. Drugo, zbog brojnih kriminalno-koruptivnih afera predsednik Srbije je ucenjen od svojih zapadnih mentora i njihovih obaveštajnih službi. I treće, on nije dorastao da rešava pitanje Kosova i Metohije. On taj problem ne razume a niti je dovoljno mudar, niti je dobar strateg a još manje taktičar zbog čega u sukobu sa sepratistima za sve vreme svoje vladavine on gubi sve bitke. Predsednik Srbije nema ni dovoljno kuraži ni dovoljno hrabristi da se uhvati u koštac sa ovim najvažnijim pitanjem za srpsku državu.

Zato jedino odlaskom sa političkog trona Aleksandra Vučića Srbija dobija šansu i poziciju da svoju južnu pokrajinu vrati pod svoju jurisdikciju. Sa ovakvim predsednikom na čelu nema neizvesnosti, Kosovo i Metohiju sigruno gubimo. Uostalom, Aleksandar Vučić je u više navrata govorio da mi na Kosovu i Metohiji nemamo ništa. A za ništa se niko ne bori.

Kosovska Mitrovica
04.12.2022. godine