Komentar dana | |||
Djevojka iz Arene |
sreda, 21. oktobar 2009. | |
„Srbijanka, Srbijanka, tri ljubavi svoje ima, prva mi je gospe moja, druga mi je ljubav tvoja, a treća je bila boja“ pevala je u nedelju uveče pred punom Beogradskom arenom „njihova a naša“ Severina. Koncert „Seve nacionale“ bio je, svi se slažu, za pamćenje.
Naravno, kao i mesec dana ranije, nakon koncerta u Kragujevcu, kada je „Dalmatinka“ premijerno postala „Srbijanka“ po srpskim i hrvatskim medijima i forumima naširoko se diskutovalo o njenom kontroverznom „srbovanju“. Da li nam se samo „uvlači“ i „dodvorava“, da li se „prodala“ i „izdala“ majku Hrvatsku? Neki su je proglasili „jadnom“ i „prodanom dušom“, nekima se „želudac okrenija“, neki bi da joj oduzmu državljanstvo, a neki bi da je usvoje kao srpsku snajku. Ipak, Severina je Severina, i ništa joj se ne uzima suviše ozbiljno, pa je i ova diskusija forumaša ostala samo jedna sporedna epizoda njenog ovacijama praćenog trijumfa u glavnom gradu Srbije. Njime je pokazala da je od nekadašnje „djevojke sa sela“ prešla ogroman put i postala jedan od najozbiljnijih igrača na eks-ju estradi. Svugde dobrodošla i voljena, ali i, za razliku od svojih glavnih konkurentkinja, spremna da svakoj publici i svakom gradu bivše nam zajedničke države pruži jednaku dozu (profesionalne) odanosti i ljubavi, Severina zaista pretenduje na titulu „balkanske Madone“. I zaista, poput svetske kraljice popa, Severina je idol devojčica i glamurozna gej ikona. Kako štampa izveštava, na beogradskom koncertu muškarci u publici bili su na nivou statističke greške. Repertoar joj sačinjavaju poskočice o muško-ženskim odnosima i ljubavne balade, glas joj je ne preterano raskošan ali zato harizmatičan, nastupi u javnosti su joj (po balkanskim merilima) provokativni i kontroverzni i uključuju napade na crkvu i (malo)građanski moral, a stil joj je na tananoj granici seksipila i neukusa. Istovremeno uspešno održava imidž zaljubljene žene velikog srca koje kuca samo za publiku i verenika, najbolje drugarice kojoj se može isplakati na ramenu, najboljeg ortaka za napiti se u kafani, i grešnice iz spavaće sobe. Za svakog ponešto. Još jedna prednost Severine u odnosu na konkurenciju jeste i to što je uvek spremna da „radi na sebi“ i menja se. To joj je donelo neke od najboljih poteza u karijeri poput radikalne promene prvobitnog imidža „dobre devojke“ ili saradnje sa Bregovićem koji je od njenog poslednjeg albuma napravio pravi balkanski turbo-dert urnebes. I oni koji joj spočitavaju zbog pesmičica kakve su „Krivi spoj“ ili „Mala je dala“ sada se penju na stolove kad se u kafani zaori „Gas, gas“. Koliko se iz brojnih intervjua može zaključiti, i Severina, kao i većina ozbiljnih zvezda, zapravo deluje kao jedna prijatna i normalna osoba, koja sebe ne shvata previše ozbiljno i sa kojom nije dosadno popričati. U svakom slučaju, ona pokazuje daleko manje uobraženosti i kapricioznosti nego prosečni poluanonimni učesnik Velikog brata. To je i razlog zbog koga će verovatno i u budućnosti, dok njene konkurentkinje budu nastavile da se međusobno prepucavaju po tabloidima, glume ludilo i paradiraju sa svojim kučićima u Luj Viton kompletićima, Severinini koncerti nastaviti da budu mega-događaji o kojima će izveštavati nacionalni dnevnici u svim njenim balkanskim domovinama. |