Diktat Skupštini Republike Srpske

Valentin Incko još kaže:

"Razmisliću o sledećim koracima. U mojim rukama su i bonska ovlašćenja, a nakon 11. juna znaću šta mi je činiti."

O čemu je reč i čime je sve to motivisano?

Sredinom maja, kako je poznato, na sednici Narodne skupštine Republike Srpske provedena je opsežna rasprava o dosadašnjem prenosu entitetskih nadležnosti na državne organe i institucije BiH. Ova tema je od životne važnosti za sve ljude, stranke i institucije u srpskom entitetu, jer su učestale primedbe, čak i javni protesti, da se taj proces odvija nekritično (često pod političkim pritiscima i mimo Ustava). Ukoliko je to zaista činjenično stanje, a Skupština RS je zaključila da jeste, onda  je neposredna posledica toga obezvređivanje Dejtonskog sporazuma i njegovog Aneksa IV - Ustava BiH, kojim su precizno utvrđena sva pitanja koja regulišu odnose u Bosni i Hercegovini.

Poslanička rasprava, a potom i zaključci parlamenta Srpske, ukazali su na mnoga zastranjivanja i proizvoljna tumačenja u primeni onog što je definisano u dokumentima iz Dejtona. U zaključcima se, između ostalog, konstatuje da od 68 nadležnosti koje su od potpisivanja Dejtonskog sporazuma do sada prenesene sa Republike Srpske na zajedničke organe Bosne i Hercegovine samo u tri slučaja postupak je urađen u skladu sa Ustavom BiH! To se odnosi na nadležnosti u oblasti odbrane, indirektnih poreza i kontroli granice.

U jednom od više usvojenih zaključaka poslanici Narodne skupštine traže da se za do sada neustavno prenesene nadležnosti pokrenu postupci izmene i dopune ranije donesenih zakona i da se pred domaćim i stranim pravosudnim institucijama pokrenu sporovi za njihovo vraćanje Republici Srpskoj. Uz to se konstatuje da je većina tih neustavno prenesenih nadležnosti na nivo BiH nametnuta  jednostrano – zakonima i odlukama visokih predstavnika u BiH.

Sednica na kojoj su poslanici usvojili ove zaključke održana je 14.maja.

Ultimativni zahtev visokog predstavnika da Narodna skupština ponovo raspravlja o prenosu nadležnosti i stornira već usvojene zaključke, uz pretnju da su u njegovim rukama i bonska ovlašćenja (što podrazumeva moguće smene i jednostrano poništavanje izglasanih zaključaka) izazvalo je brojna reagovanja.

Zamenik predsedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Milorad Živković tim povodom kaže da Inckovo pismo pokazuje da se vraćamo u vreme Pedija Ešdauna, da je ono pogrešno i da može da ima kontra efekat.

"Ako smatraju da je kršenje Ustava to što neko želi da ocijeni ustavnost određenog zakona ili to što neko Ustavnom sudu uputi zakone koje je nametnuo visoki predstavnik, a za koje se smatra da su izašli iz Ustava BiH, onda ti visoki predstavnici ne treba da rade svoj posao", poručuje Živković.

Na sličan način oglasili su se i drugi.

Svakako da će narednih dana uslediti nastavak rasprave o prenosu entitetskih nadležnosti na nivo države BiH. I nema sumnje da će se doći do kompromisnih rešenja. Jer, Republika  Srpska, njeni zakonodavni i izvršni organi istinski su opredeljeni za dejtonska ustavna rešenja i odnose, ali se ne mogu složiti da im se jednostrano, bez dogovora i saglasnosti,  oduzima ono što im je Dejtonom garantovano.

Ono što onespokojava jeste bahatost, jezik diktata i pretnje poslanicima i rukovodstvu parlamenta Srpske.