Dan posle

Pre ili kasnije ova vlada će pasti – što pre to bolje – i mislim da je upravo sada pravo vreme da se počne ozbiljno promišljati o tome šta nas čeka posle toga.

Vlast koja dolazi trebalo bi da uradi nekoliko poslova koji će građanima Srbije povratiti samopoštovanje i dostojanstvo, a sebi otvoriti mogućnost stvaranja normalne Srbije. Pre svega, mora napraviti poštenu i javnu primopredaju vlasti. Ne sme se dogoditi da ministar finansija Cvetković tvrdi prilikom primopredaje da je zatekao 350 miliona evra manjka, a u isto vreme odlazeći ministar finansija Mlađan Dinkić tvrdi da ima višak od 1,3 milijardi evra, s kojima pravi famozni NIP, osniva još jedno svoje ministarstvo i koristi pare (koje nema?) za predizbornu kampanju koalicije kojoj se pridružio zarad imuniteta (opasan grip dolazi). Ne sme se dogoditi da NIS, jedan od glavnih punilaca budžeta, čas ima plus od 4,5 milijardi dinara, čas gubitak od 250 miliona evra. Čak bi možda pomoglo da se domaćem besposlenom revizoru pridoda neka (ako ima) poštena revizorska ino kuća zarad objektivnosti. Građani bi trebalo da znaju za sve obaveze (kredite) koje su u njihovo ime preuzete. Moraju znati i za koliko je prodata ogromna društvena imovina i na šta je sve Agencija za privatizaciju, za osam tranzicionih godina svog postojanja, utrošila 850 miliona evra.

Uništavanje domaćeg finansijskog sektora, omogućavanje stranim bankama da iznesu enormne profite iz Srbije, kao i politika deviznog kursa čijim rukovanjem su privilegovani pojedinci stekli enormne kapitale, jeste samo usputni posao nove vlasti koji veoma interesuje naše građane.

Najmanje što se u „danu posle“ može učiniti za obaveštavanje građana Srbije su svakodnevni javni izveštaji o trošenju novca iz svih budžeta u koje se slivaju porezi i ostali prihodi. Normalno da postoje i zakonom zaštićene informacije koje ne spadaju pod ovakav zahtev. Siguran sam da ovakva ideja, iako u prvom trenutku zvuči utopistički, zbog velikog broja korisnika i broja transakcija koje se obavljaju svakodnevno, veoma brzo može da se pokaže kao prava mera za zaustavljanje korupcije i nenamensko trošenje novca građana Srbije. Savremena tehnologija omogućava da se jednim klikom na server bilo koje administracije mogu videti svi izvodi budžeta države, ostalih vladinih institucija, a i svih drugih državno-lokalnih administracija i javnih preduzeća. Pojava podataka na njihovim sajtovima omogućila bi javni uvid u trošenje „naših para“. Kako postoji dovoljno veliki broj građana (zamislite hiljade penzionisanih administrativaca željnih da saopšte istinu!) koji su informatički pismeni, a i stručni da objavljene izvode meritorno tumače, ideja postaje i moguća i svrsishodna.

Postavlja se još samo pitanje kako te informacije da se predoče srpskoj javnosti, koja je najzainteresovanija za njih. Sveopšti medijski mrak probio bi se ekskluzivnošću informacija i sigurnom željom opozicije da to stigne u sve medije. Postoje i mediji zainteresovani da objektivno izveštavaju i time podignu svoj rejting kod građana u nastupajućim medijskim olovnim vremenima. Obavezno dostavljanje ovih informacija svim poslanicima Skuštine Srbije, kao i Agenciji za borbu protiv korupcije, bilo bi doprinos vraćanju samopoštovanja građanima.

U „danu posle“, nove vlasti morale bi da najhitnije uvedu kompletnu informatičku mrežu koja bi se sa vrha proširila i do najudaljenijih mesnih zajednica, do poslednje zabiti Srbije, gde bi se moglo saznati na šta se troše „naše pare“. Ova akcija, em što u državnim razmerama ne bi bila skupa, em postoje hiljade nekorišćenih kompjutera na svim nivoima vlasti koji bi se mogli iskoristiti u prave svrhe (umesto beskonačnog igranja raznoraznih igrica), em bi ovo omogućilo sveopštu kontrolu vlasti iz svakog kutka Srbije. Uzgredne koristi ovakvog informatičkog projekta bile bi nesagledive: 21. informatički vek počeo bi da stiže u Srbiju.

Pomaganjem formiranja „Građanske inicijative“ koja bi na svim nivoima proveravala ponašanje nove vlasti, partije na vlasti bi jasno stavile do znanja da im ne smeta bilo koji javni uvid u njihove poslove. Građanska inicijativa bi se, pre svega, koncentrisala i javno objavljivala pravednost cena svih javnih dobara i  usluga, kako bi građani bili svesni da je zaista potrebno u cilju funkcionisanja države imati realne cene svega što utiče na svakodnevni život. Građansku inicijativu formirali bi građani od istaknutih nestranačkih pojedinaca stručnih i prepoznatih od građana kao čestitih ljudi. Oni bi imali savetodavnu ulogu i dužnost da o svojim saznanjima pravovremeno informišu građane.

Vizija izlaska iz krize sa predočenom strategijom i konkretnim programima trebalo bi da posluži građanima kao objektivna informacija kojom bi se osećanje bespomoćnosti i straha od krize predtvorilo u impuls koji bi podsticao akcije za organizovano prevladavanje neizvesne budućnosti. Ovakav početak „dana posle“ omogućio bi poštovanje novim vlastima od strane građana i davanje ograničenog vremenskog prostora za uređivanje svekolikog haosa u Srbiji. Uređivanje odnosa prema radu, privrede, sudstva, školstava, zdravstva, vojske, jesu daleko kompleksnije operacije koje sigurno zahtevaju mnogo više znanja, vremena i kompetentnih kadrova.