Čuvari crnogorske plaže

Pošto Pamela Anderson, nedavna visoka gošća Crne Gore, nije pomenuta u šokantnoj ispovesti Ratka Kneževića, molio bih da me neko podseti: zašto je ta ispovest šokantna?! A izgleda da je šokantna, čim su njegov intervju podgoričkim "Vijestima" preneli svi balkanski mediji.

U tom intervjuu Knežević, bivši šef Trgovinske misije, tačnije, neformalno prvi ambasador  Crne gore u Americi, nadugačko i detaljno priča o, navodno, kriminalnim delatnostima svog kuma Mila Đukanovića, crnogorskog premijera. (Ili predsednika? Ili oba?) Šta sve nije pomenuo! Šverc cigareta vredan milijarde dolara, naručena ubistva još od Radovana Stojičića Badže pa do Ive Pukanića, povezanost sa ruskom mafijom i Olegom Deripaskom, ključnu ulogu Stanka Caneta Subotića, epizodnu ulogu Filipa Ceptera, naizgled epizodnu ulogu Tome Nikolića i Aleksandra Vučića...

I? Šokantno je... šta?! Od svega što Knežević nabraja, šta je to što nismo znali/slutili/pretpostavljali?! Ima li ičeg novog u činjenicama i "činjenicama" koje nam se redovno serviraju o Đukanoviću?! Sve smo to već čuli, čak i od poverljivijih svedoka nego što je to neko ko Vilijema Montgomerija i pokojnog Iva Pukanića predstavlja kao herojske borce protiv balkanske mafije, kao što to radi Ratko Knežević. U julu 2009. godine nikoga ne može da iznenadi ništa u vezi sa Milom Đukanovićem, osim toga da je ne samo i dalje na slobodi, nego i dalje na čelu države!

Valjda na svetu ne postoji političar o čijim se nezakonitim aktivnostima pisalo više nego o aktivnostima Mila Đukanovića. Siroti Berluskoni, čak i da mu svake božije nedelje iskopaju neku seksualnu aferu, ostaće samo dosadni dekica, takoreći, Majka Tereza u poređenju sa Đukanovićem. Da li je, međutim, Đukanoviću ikada išta zafalilo zbog takve reputacije? Da li je njegovu vladavinu Crnom Gorom ugrozila bilo koja od silnih javnih optužbi, bez obzira na to da li je o Milovim "nestašlucima" govorio njegov bivši prijatelj, ili američki ambasador, ili pak silovana Moldavka? Da li je sada, posle svih tih svedoka – od kojih je nekolicina kasnije ubijena, pod nikad razjašnjenim okolnostima – Đukanović bliži robiji nego pre dvadesetak godina kada je, kao "mlad i lijep", stvarao sopstvenu piramidu moći i dok se laktao kroz socijalističku partijsku hijerarhiju?

Da li je srpskom pravosuđu sada dostupniji Cane Subotić?

Ne! Niti će piramida moći koju je Milo stvorio, a Cane i Beba zaštitili kada je trebalo, biti uzdrmana posle Kneževićevog intervjua (kojem ovo, uzgred budi rečeno, nije bila prva takva ispovest). Jer, „amerikanizovana“ balkanska politička scena, čiji je najdugotrajniji proizvod upravo Milo Đukanović, previše liči na lik i delo Pamele Anderson, zvezde zatupaste serije "Čuvari plaže".

Kada je objavljeno da će Pamela posetiti i promovisati Crnu Goru, mnogi su komentarisali kako će to biti potpuni fijasko tamošnje vladajuće garniture. Osim poprsja, naime, ništa ne stoji uspravno u životu gospođice Anderson, koja je svoje ubedljivo najbolje uloge ostvarila na kalendarima i razgolićenim duplericama. Ali, ako malo bolje razmislite, shvatićete da nema boljeg promotera za ove krajeve sveta od posrnule Pamele: šta god joj je rušilo ugled, povećavalo joj je bazu obožavalaca; sa svakim skandalom u koji se uplela, njena popularnost je rasla; što je više, to je bila omiljenija kod širokih narodnih masa.

Sve to važi i za čuvare crnogorske plaže, preko koje će oni i dalje nesmetano krijumčariti duvan i bogatiti se. I ne samo za njih. Ne postoji moćnik sa Balkana kojeg je neka afera, ma koliko bila prljava, koštala položaja, uticaja i para (mislim na prave moćnike, ne na sitne igrače poput Nemanje Kolesara ili Bojana Krišta). Sve znamo o njima. Znamo da švercuju cigarete. Da krijumčare belo roblje. Da ilegalno trguju benzinom i alkoholom. Da preprodaju oružje. Da likvidiraju one koji im smetaju. Da se međusobno ubijaju kada im se sukobe interesi. Da primaju mito. Da su se vozikali Canetovim avionom...

Dakle, sve to o njima znamo. Ali ne možemo u tome da ih sprečimo. Ili, možda, ne želimo. Možda nama ovakvima, koji sve ove godine glasamo za njih, u stvari odgovaraju oni takvi kakvi su.

Vreme je da se zapitamo ne šta Ratko Knežević govori i svedoči o Milu Đukanoviću, nego šta naša popustljivost prema raznim ovdašnjim političkim „gromadama“ i njihovim, a bogme i našim – ne samo finansijskim gazdama – govori o nama.