Čovek je čoveku Basara

Koliko je potrebno Svetislavu Basari da se posvađa sam sa sobom?

Marinko M. Vučinić je, u tekstu "Zlatiborske promenade Svetislava Basare" objavljenom na ovom sajtu, pokazao da bi odgovor mogao da glasi – oko dve decenije. Vučinić je, naime, današnjeg Basaru, po kojem izjašnjavanje Srbinom spada u neku vrstu ratnih zločina, sukobio sa Basarom iz 1989. godine, koji se divio srpskim junačkim precima i Dobrici Ćosiću.

Ali, sam Basara je u kolumni u "Danasu" od 26. avgusta dokazao da Vučinićeva štoperica greši: Svetislavu Basari dovoljno je šest dana da zarati protiv sebe! Već prvog avgusta, naime, samo šest dana posle pomenute kolumne naslovljene "Amandmani", ovaj pisac iz Bajine Bašte napisao je nastavak "odgovora" Vučiniću "Amandmani 2", u kojem se izrugao mnogim polemičkim metodama kojima se lično poslužio u "Amandmanima" – zameni teza, problematičnoj terminologiji, pa i nepismenosti. Svako ko bude imao živaca da pročita oba Basarina članka, shvatiće da u stvari prisustvuje dirljivom obračunu koji bi zadivio karate majstore iz jeftinih holivudskih filmova, one što svojim pulenima neprestano ponavljaju da je najveća vrlina pobediti samog sebe.

(Ako ćemo da cepidlačimo, prolazno vreme koje je potrebno Svetislavu Basari da udari na svoju malenkost i skoči sebi u usta ne iznosi ni šest dana, već nekoliko sekundi. U "Amandmanima 2", zapravo, on se obrušava ne samo na stilove, tehnike i figure koje je koristio u "Amandmanima", već i na ono što je radio u prethodnim pasusima istog teksta! Tako, na primer, od "Vučinića i ostalih delija iz NSPM" traži da u javnost izlaze sa argumetnima koji će opovrgnuti njegove tvrdnje, a ne sa "deplasiranim i jadnim baljezgarijama" o njegovom sveukupnom javnom delovanju; ali, svega nekoliko redova ranije, oklevetao je "veselog Marinka" kao plagijatora koji oponaša "džuboks analitičare" Vukadinovića i Antonića – što u potpunosti odgovara "deplasiranim i jadnim baljezgarijama" koje stavlja u usta Vučiniću i nama ostalim "delijama iz NSPM". Ipak, ova protivrečnost nema intelektualnu snagu koju poseduje obračun Basare od 1. septembra sa Basarom od 26. avgusta, tako da šest dana ostaje kao službeni rezultat koji smo zabeležili  posmatrajući Basarine igre bez granica.)

Zanimljivo je da Basara, slično Slobodanu Miloševiću protiv kojeg se politički nekrofilno i dalje bori u mnogim svojim javnim istupanjima, odbija da prizna svoje učešće u sukobu između "Amandmana 2" i "Amandmana". Milošević je uporno, početkom devedesetih, ponavljao da Srbija nije u ratu. Nalik tome, Basara se ovom prilikom, iako se nalazi na obe zaraćene strane, uporno ponaša kao da se sukobljava sa Vučinićem a ne sa samim sobom! Vas bi možda moglo da začudi ovakvo prepisivanje od ideološkog neprijatelja, ali imajte na umu da čovek koji grčevito i iz sveg glasa dokazuje da nije bio u pravu ni pre 20 godina, ni pre pet dana, ni pre dva pasusa, zaista ne može da bude izbirljiv po pitanju strategije... Enjoy serbian demokracy, što bi poručio Basara lično (engleski pravopis njegov – prim. M. Z.)

Izbirljiv pogotovo ne može da bude neko ko, poput Svetislava Basare, ima neuobičajeno raskošan koalicioni kapacitet za jednog pisca – čovek je, u proteklih petnaestak ili malo više godina, koliko moje sećanje seže, bio aktivista DSS, DHSS, DS i na kraju opet DHSS. Doduše, zahvaljujući njegovoj nepokolebljivoj principijelnosti, nikada istovremeno!

Ne, ne... Možda Svetislav Basara ima poneku slabost, ali izbirljivost nije među njima. To je pokazao i tokom ambasadorskog službovanja, u prvoj polovini ove decenije: stoički je prihvatio Kipar.

Elem, kao neko ko se sa samim sobom raspravlja na svakih nekoliko dana, Basara je očekivano surov prema onima sa kojima se slagao pre čak 17 godina. Prema Vojislavu Koštunici, na primer, nema milosti. Štaviše, ukida mu pretpostavku nevinosti: ako on (Basara) napiše o njemu (Koštunici) da je nesposobnjaković, vrdalama, lopov i otimač, onda se takve optužbe imaju opovrgnuti javnim argumentima, ili, u suprotnom, valjda postaju neporeciva istina. Ali, zato Basara ne ukida Koštunici pravo na službenog advokata, kojeg mu još i spremno dodeljuje. Koštunicu će, naređuje Basara, braniti "Nova srpska politička misao"!

NSPM je, međutim, prinuđena da odbije slučaj. Iz više razloga:

1) Nismo kvalifikovani. Ni teoretski, jer niko od nas ovde nije položio advokatski ispit, a ni praktično, jer do sada nismo bili angažovani na poslovima odbrane bilo koga, pa ni Vojislava Koštunice. (Na stranu što su neki od najozbiljnijih kritičkih tekstova na račun VK objavljeni upravo na NSPM.)

2) Optuženi nas nije angažovao kao branioce. Jasno nam je da pisac, čija svaka "apgrejdovana" verzija maltretira onu prethodnu, veruje da svaka grupa ljudi koja nije baš sto posto ubeđena da je Koštunica ubio Đinđića, obavezno predstavlja advokatski tim tog istog Koštunice. Njegovu zabunu možda ćemo razrešiti pokaznim primerom: ne mislimo ni da je Prost organizovao pogibiju Sene, ali ako Basara tvrdi suprotno, uzdržaćemo se od toga da branimo Francuza od Basarinih napada.

3) Imamo pametnija posla. Političare – Koštunicu, ali i njegove kolege iz drugih stranaka – niti branimo, niti napadamo, već analiziramo. Čak postoji osnovana sumnja da neki ljudi misle da to dobro radimo. Tj. da smo objektivni, ili, barem, da je objektivnost nešto čemu težimo. Dakle, da ne pripadamo ovom ili onom političaru, tajkunu, kriminalcu...

Svetislav Basara će se verovatno naljutiti na nas što nećemo da se družimo i igramo s njim po njegovim pravilima. Ali, jednog dana, kada se neki budući Basara bude svađao sa sopstvenim izdanjem za 2009. godinu, možda će shvatiti da smo mu, upravo zbog ovog odbijanja, veći prijatelji nego oni koji mu sada objavljuju tekstove.