Чланство „Косова“ у СЕ је директна последица Вучићевог прихватања члана 4 Француско–немачког плана

Комитет за политичке послове и демократију Парламентарне скупштине Савета Европе (СЕ) је на седници од 27. марта 2024. усвојио Препоруку известиоца за такозвано Косово Доре Бакојанис. У Препоруци се тврди да сецесионистичка творевина испуњава услове за чланство у СЕ. За одлуку је гласало 31 посланик. Против су били представници из Србије, БиХ и Црне Горе. (Уздржан је био посланик Ципрас из Грчке). Србија је поднела амандман у којем се тврди да она није против чланства Косова (!?) под условом да се оно посматра у контексту Резолуције 1244 СБ УН. Амандман је одбачен. 

Након оваквог исхода гласања, постало је јасно да ће такозвано Косово постати чланица СЕ већ у мају ове године након седнице Комитета министара СЕ. Вучић, Брнабић и Дачић су изјавили тим поводом да ће Србија, наводно, размислити о иступању из СЕ. Режимски медији суоптужили Дору Бакојанис (сестру грчког премијера) за хипокризију. Вучић је мининализовао значај СЕ и најавио да ће се организовати велики црквено-народни сабор уочи мајске одлуке Комитета министара СЕ.

Дакле, одлука Комитет за политичке послове и демократију од 27. марта којом се омогућава чланство Косова у СЕ је директна последица Вучићевог прихватања члана 4 Француско –немачког плана. Вучић је одговоран за чланство Косова у СЕ, а не Дора Бакојанис показују правне чињенице

У тој жестокој ''патриотској'' кампањи прећутано је да се Препорука Бакојанисове позива на Одлуку донету на ванредном заседању Комитета министара СЕ од 24. априла 2023. Тада је захтев Косова први пут разматран и прослеђен Парламентарној скупштини. Правни основ за то су биле одредбе Француско-немачког плана и пратећег Охридског споразума. Дора Бакојанис је у Препоруци поновила тај правни основ. Она је Француско-немачки дефинисала као ''најважнији резултат'' преговора Београда и Приштини. Бакојанис је директно цитирала и одредбе члана 4 у којем се наводи да се ''Србија неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији ''.

Дакле, одлука Комитет за политичке послове и демократију од 27. марта којом се омогућава чланство Косова у СЕ је директна последица Вучићевог прихватања члана 4 Француско –немачког плана. Вучић је одговоран за чланство Косова у СЕ, а не Дора Бакојанис показују правне чињенице.

На такав закључак указује још једна правна чињеница. Косово од проглашења независности у фебруару 2008. па све до априла 2023. године, није успело да покрене процедуру за улазак у СЕ. Процедура за улазак у СЕ је покренута тек месец дана након закључивања Охридског споразума.

Косово од проглашења независности у фебруару 2008. па све до априла 2023. године, није успело да покрене процедуру за улазак у СЕ. Процедура за улазак у СЕ је покренута тек месец дана након закључивања Охридског споразума

Вучић не говори истину и када минимализује последице чланства Косова у СЕ. Након уласка у СЕ, Косово, грађани албанске националности и њихове НВО ће моћи да туже Србију Европском суду за људска права. Они ће то моћи да ураде и ретроактивно. На пример, за догађаје из 1999. године, или у име својих мртвих рођака,  као и због своје уништене имовине. Пресуда Европског суда за људска права у случају Лоизидоу против Турске из 1996. године, донета због ратних догађаја на Кипру од 1974. године, доводи до таквог закључка. Гркиња Лоизидоу је поднела представку Европском суду за људска права 15 година након протеривања са Кипра. Дакле, она је тужила Турску због догађаја који су се десили у време када ова држава није прихватала надлежност Европског суду за људска права. Суд је ипак, ретроактивно осудио Турску и наложио јој да плати одштету.