"Bregovizija" nema alternativu

Bregine pesme, naši snovi – tako bi mogao da glasi naslov tragikomedije koja je pratila ovogodišnji izbor za srpskog predstavnika na "Pesmi Evrovizije". Tačnije, izbor za predstavnika Gorana Bregovića. Jer, Bregović je autor sve tri numere koje su konkurisale za nastup u Oslu, gde će u maju biti održana najveća kontinentalna muzička smotra.

Pesme su izvodili Milan Stanković, Emina Jahović i Oliver Katić, a RTS-ova publika je na kraju dala najveću podršku prvom izvođaču. Od nepunih 130.000 SMS-ova, skoro polovina, više od 58 hiljada, glasala je za plavokosu "Zvezdu Granda". Tako će u norvešku prestonicu putovati Stanković sa kompozicijom "Ovo je Balkan". Što je, barem po nazivu pobedničke pesme, saglasno proklamovanom cilju državnog vrha da Srbija postane lider regiona.

A kako je sve počelo? Pa, tako što je neko u RTS-u izračunao da je Bregović jeftiniji od nečega drugog što ima veze sa muzikom. Odnosno, od dosadašnjeg načina izbora za "Pesmu Evrovizije". Da podsetimo, ranijih godina je organizovana "Beovizija", na kojoj su se autori i izvođači takmičili za naklonost publike, koja je svojim glasovima odlučivala ko će predstavljati našu zemlju. Ovog puta, zbog sveopšte finansijske krize, RTS je odlučio da "bitno smanji troškove nacionalnog izbora", kako je saopšteno na zvaničnom sajtu Javnog servisa 19. januara. Smanjivanje troškova podrazumevalo je angažovanje Gorana Bregovića, od kojeg su onda naručene tri pesme. Možda bi matematička računica i pokazala da je Bregović, nezvanično najskuplji autor regiona, ipak jeftiniji od "Beovizije", ali javnosti nisu pokazani podaci i dokazi, tako da je ostalo da verujemo RTS-u na reč da su angažovanjem Gorana Bregovića smanjili troškove nacionalnog izbora.

Zanimljivo je da je, tom prilikom, RTS Bregoviću uputio daleko više hvalospeva nego sam Bregović. Sajt Javnog servisa je odluku obrazložio time što je Goran Bregović "značajno autorsko ime u oblasti popularne muzike, svojim umetničkim delovanjem ostvaruje zapažene rezultate i svojim umetničkim radom garantuje najviše profesionalne standarde". A kompozitor je, na medijskoj konferenciji, rekao: "Ovo je meni nepotreban stres"; "Ne mogu reći da znam to da radim"; "Kada me pitaju da li znam, ja vas gledam u oči i lažem da znam"; "Nikada u životu nisam učestvovao na nekom festivalu"; "Upustili ste se u ogroman rizik"...

Prošla su skoro dva meseca od tada i u finalu "Bregovizije", kako su pojedini forumi tepali novom obliku nacionalnog izbora, našli su se Stanković, Jahovićeva i Katić. Na kraju, praktično je nebitno koliko je Goran Bregović koštao i bio jeftiniji (ili "jeftiniji") od "Beovizije", jer kvalitet tri finalne pesme ukazuje na to da su sredstva uložena u ovaj projekat ipak bila – bačena. A da je ceo izbor bio, najblaže rečeno, tragikomedija, čiji će rezultat biti muzičko ponižavanje naše zemlje.

Da se razumemo, čovek ne mora da bude muzički obrazovan da bi ocenjivao dela namenjena širokim narodnim masama. Jer su ta dela prvenstveno i namenjena onima koji jedva znaju osnovni notni sistem. Autor ovog teksta, kao muzički neobrazovana osoba, ostao je zgrožen onim što je čuo u tri Bregovićeve pesme. Koje je, inače, jako teško razlikovati jednu od druge. Ili od mnogih ranijih Bregovićevih kompozicija. Samo što su od njih nekoliko puta gore – kao što i priliči jednoj levom rukom otaljanoj tezgi. Kao potpunom laiku, sve tri kompozicije ličile su mi više na buku nego na muziku. U svakom slučaju, daleko su od bilo čega što bih želeo da predstavlja Srbiju na međunarodnom takmičenju. Makar to bila i šašava "Pesma Evrovizije", čija svrha odavno nije preterano jasna.

Čini mi se čak da i nisam usamljen u takvom doživljaju: 130.000 glasova! Toliko je SMS-ova ukupno stiglo! U zemlji od oko osam miliona stanovnika! Za sve tri pesme! Ta premala brojka oduzima svaku opravdanost odluke RTS-a da ceo projekat našeg nastupa u Oslu poveri čoveku kome je sve to "nepotreban stres", koji "nikada u životu nije učestvovao na nekom festivalu" i koji vas, kada ga pitate da li zna da napiše dobru pesmu za Evroviziju, gleda u oči i laže da zna. Makar taj čovek bio "značajno autorsko ime u oblasti popularne muzike".

Što je najgore, vodeći srpski mediji uzdržali su se od kritike na račun pobedničke pesme, ili sve tri kompozicije generalno. Neki su čak išli dotle da hvale ono što je Goran Bregović, inače autor već jednog vrlo neuspelog evrovizijskog projekta (Severinina "Štikla"), napravio ovom prilikom. Što sve govori o onim snovima sa početka teksta. Muzički kritičari najuticajnijih srpskih medija kao da zaista veruju da "originalna" formula: bučne trube, nezgrapni ritmovi i ekstremno priglup tekst, može da odnese pobedu u Oslu, ili barem dostojno reprezentuje Srbiju. A možda i ne veruju, ali ne smeju to i da kažu, tj. napišu. Jer "Bregovizija" zaista nije imala alternativu.

NAPOMENA: Svaka sličnost opisane tragikomedije sa političkom situacijom u Srbiji verovatno nije baš slučajna.