Kako do sloma Vučićeve vlasti - marš na Beograd?!

Aktuelni studentski protesti i mirna revolucija koja je u toku u Srbiji ne poklapaju se sa klasičnim udžbeničkim definicijama demonstracija protiv vlasti iz naše i uporedne prakse. Ovo je nešto novo i drugačije! Ovo je prosvetiteljski pokret koji ide dublje od politike i zadire u sferu duhovne i moralne obnove srpskog društva koja vodi ka obnovi države u kojoj će vladati opšte dobro, Ustav, zakoni i institucije, a ne jedan čovek, korupcija, partijski i lični interesi.

Interesantno je to da studentski protesti i zahtevi čak i nemaju klasičnu poruku protiv vlasti, već kako bi vlast i država trebalo da izgledaju. Već je i samo to revolucija na srpskoj društvenoj i političkoj sceni. A još je veća revolucija društvena katarza koja se dešava u narodu u svim onim sredinama kuda prolaze studentske kolone. Kada se pogledaju fotografije sa putovanja tih „novih 1300 kaplara” vidi se zapravo oslobodilačka vojska koja ulazi u selo po selo, opštinu po opptinu, grad po grad i oslobađa ljude od straha i beznađa, istovremeno budeći novi optimizam i solidarnost kakvi odavno nisu viđeni. To je i dublje i važnije od politike i smene vlasti koja mora doći: to je obnova bića naroda koji je izgubio dušu i smisao života pod bolesnom vlašću.

Posle Niškog studentskog edikta sledi presudan period kada će studentski pokret morati da donese nekoliko važnih odluka:

1. Da li sledi Marš na Beograd iz svih krajeva Srbije?

2. Da li je to jednodnevni događaj kao i svi dosadašnji ili će pozvati čitavu Srbiju da dođe u Beograd bez razilaženja dok zahtevi ne budu ispunjeni?

3. Da li će ispostaviti konačni zahtev bez čijeg ispunjenja nema razilaženja iz Beograda koliko god dana da je potrebno da čitava Srbija stoji?

Studentski pokret pre nego što se odluči za scenario beogradskog okupljanja mora da odgovori na pitanje da li je taj događaj za njih biti ili ne biti

Studentski pokret pre nego što se odluči za scenario beogradskog okupljanja mora da odgovori na pitanje da li je taj događaj za njih biti ili ne biti ili su spremni na dugoročnu borbu koja verovatno vodi u gubitak čitave akademske godine. Nema sumnje da će na njihov poziv čitava Srbija da se odazove i danima ranije dolazi za prestonicu peške, biciklima, kolima, traktorima, kamionima, autobusima… Ali, glavno pitanje glasi, kao i mnogo puta do sada, šta radimo u Beogradu? Jer ako se raziđemo u prestonici, bez obzira koliko masovan i veličanstven bio taj potencijalni Marš na Beograd, to će sigurno voditi nekoj vrsti zamora, pa čak i demoralizacije i pada. Izuzev ako nismo spremni na novi krug od tri meseca protesta i novi obilazak čitave Srbije kako bismo probudili sve koji se još dvoume jer samo tako bi vlast morala da padne posle tog masovnog buđenja u nekom drugom ili trećem krugu tokom ove godine. Ako nismo spremni da to traje i da će svi naši životi trpeti zbog toga, onda moramo u Beogradu u martu sve da završimo. A mesec mart je definitivno do sada bio sudbinski za naš narod i državu, pa to možda ponovo može biti, ali ovoga puta na dobro.

Beograd bi morao imati konačni zahtev bez čijeg ispunjenja od strane vlasti nema razilaženja, a čitava Srbija mora biti blokirana dok vlast ne pristane na to

Kako će izgledati Marš za Beograd, to nije pitanje za autora ovog pogleda sa planine Jelice već za organizatore, ali svakako to ne može biti jedan dan i izgledati kao Novi Sad, Kragujevac ili Niš. Beograd bi u tom slučaju morao imati konačni zahtev bez čijeg ispunjenja od strane vlasti nema razilaženja, a čitava Srbija mora biti blokirana dok vlast ne pristane na to. Blokada države tih dana biće na stotinama mesta širom Beograda i Srbije, ali ona ključna ne može biti na beogradskim marginama već u epicentru, na trasi od Nemanjine do Takovske: između Vrhovnog javnog tužilaštva, Vlade, Predsedništva, Narodne skupštine, Ustavnog suda i RTS-a, tamo gde se odlučuje naša sudbina.

Ako studentski zahtevi ne žele da pređu u klasično političke, tipa Vučićeve ostavke i potom njihovog ulaska u politiku i kandidovanja na sledećim izborima, onda imaju dva puta:

1. Konkretizacija njihovog prvog i osnovnog zahteva za krivičnu odgovornost onih koji su doveli do pada nadstrešnice, što znači davanje roka do kada mora biti gotovo suđenje u oba stepena, inače će suđenje trajati godinama a samim tim i naši protesti, kao što je slučaj sada u Grčkoj gde se narod podigao jer dve godine nema kazne za odgovorne za sličnu tragediju. U ovom scenariju je posebno pitanje kakav će biti epilog suđenja, jer nije isto npr. da li je osuđen Goran Vesić na višegodišnju robiju ili se izvukao. Drugo je pitanje da li je studentski pokret u međuvremenu prevazišao prvobitne zahteve i postao svenarodni vapaj za promenu kompletnog korumpiranog sistema, što – trebalo bi da smo svi toga svesni – nije moguće bez smene aktuelne vlasti. To je opet unutrašnja dilema oko koje studentski pokret mora da donese odluku.

2. Zahtev za formiranje prelazne Vlade koja će preuzeti obavezu da ispuni sve studentske zahteve, pokrene potrebne inicijative za smene u Tužilaštvu i RTS-u, i pripremi slobodne izbore. Ovo bi bio novi zahtev studentskog pokreta koji bi sabrao sve dosadašnje kritike aktuelne vlasti i omogućio da Srbija izađe iz sveukupne krize u kojoj smo se našli.

Ne vidim treći izlaz nakon koga bi studenti mogli da prekinu sa blokadama i da se vrate svojim akademskim obavezama, sem putem odustajanja i poraza.

Ovo su Nebeska Deca, koja očito ne funkcionišu samo u ovozemaljskoj ravni već lestvicu ideala podižu na mnogo viši nivo

Na kraju moram dodati važnu napomenu: ovo su razmišljanja nekoga sa svakojakim političkim iskustvom koje zasigurno deformiše moje viđenje aktuelne političke situacije. A studentski pokret, kao što smo rekli na početku, izmiče našim dosadašnjim političkim shvatanjima i praksama. Moguće je da „novi solunci” spremaju nešto potpuno drugačije od onoga što misli ili očekuje politički um. Kao što je lepo rečeno, ovo su Nebeska Deca, koja očito ne funkcionišu samo u ovozemaljskoj ravni već lestvicu ideala podižu na mnogo viši nivo. Zato njihov prosvetiteljski pokret ima potencijal da postane novi svetosavski podvig koji će preusmeriti savremenu istoriju Srba, kao što je Sveti Sava to učinio u svoje vreme. Da li će se to i dogoditi zavisiće od mnogo faktora i uticaja dušmana koji će se isprečiti na tom putu, kao i samosvesti studenata u kakvoj su misiji, ali svakako se radujemo što živimo u vremenu u kome je iz srpskog naroda ponovo iznikao jedan ovakav naraštaj uprkos mnogobrojnim razmišljanjima starijih da su u pitanju izgubljene generacije.

* Autor je predsednik Političkog saveta Srpskog pokreta Dveri.

(Dveri)