Početna strana > Rubrike > Komentar dana > Agenda ponosnog Evropljanina - Evropa nije EU
Komentar dana

Agenda ponosnog Evropljanina - Evropa nije EU

PDF Štampa El. pošta
Marko Đurđević   
sreda, 24. jul 2013.

Cilj ovog teksta nije antievropejski, ili bilo kakav ,,evroiskliširani govor'' već svojevrsni anamnetički akt koji pretenduje da skrene pažnju na jednu ,,sitnicu'' koja se tako često (namerno ili slučajno) zaboravlja. Dakle ovako, mi (Srbi) smo Evropljani i to je nesporno jer istorijski, teritorijalno i kulturno pripadamo Evropi. Zašto onda stalno slušamo o tome kako Srbija nije u Evropi. Ili možda evropski glasnogovornici zaboravljaju da postoji očigledna razlika između Evrope i Evropske unije.

Ono što se sada zdravorazumski čovek pita je sledeće: ,,Ko je ovde lud?''. Da li smo mi ludi jer ne vidimo očiglednu razliku, ili su oni ludi jer ne vide da te dve stvari nisu dvojedna realnost? Biće da niko nije lud. Bilo bi previše smešno kada gospoda evropejci ne bi primetili ovu malu jezičku igru. Naravno da svi znaju da postoji razlika kada se kaže Evropa i kada se kaže Evropska unija. Međutim, autoru ovih redova se sve više čini da političkim moljcima ovo nerazlikovanje predstavlja svojevrsni hedonistički momenat čija se zastava vije do patološko – perverznih granica ponosa. O čemu se radi?

Ponosni tvorci (koji i nisu zapravo tvorci jer više igraju ulogu Platonovog Demijurga) Evropske unije su odlučili da odustanu od stajanja pred svojim delom diveći mu se, već su odlučili da svoje delo objedine pod jednim krovom i prisvoje neprisvojivo. Dakle, da pojednostavimo. Tvorci Evropske unije, po našem zapažanju, imaju jasnu pretenziju da izjednače pojmove Evropa i Evropska unija, kako bi kada se kaže Evropa mislilo zapravo na Evropsku uniju. Zašto? Odgovor je vrlo jednostavan. Oni ne stoje iza imena Evropa, ali stoje iza imena Evropska unija. Ako se ta dva pojma izjednače do konačnog besmisla (kako i jeste učinjeno), to znači da gospoda evrounijati prisvajaju puno pravo na sve ono što je evropsko. Uzmimo za primer kulturnu baštinu Evrope. Kada se govori o toj kulturi, ona se ne imenuje kao evrounijska kultura već kao evropska kultura. Evrounijska kultura (ako bi ikada postojalo tako nešto) mogla bi da se pohvali svojom istorijom počevši tek od 1992. godine. Međutim, evropska kultura ima znatno duži vek postojanja! No dobro. Pošto su gorenavedeni pojmovi asimilovani do granica beskrupuloznosti, tako će u svetu kada se govori o evropskoj kulturi nekome na pamet pasti ko zna čija poznata faca od gospode evrounijata, kao nekoga ko je primarni naslednik i baštinar te kulture. Ako to nikome ne para uši, naše razmišljanje je uzaludno. Ako pak kome zasmeta ovo o čemu govorimo, neka čita nastavak ovog teksta.

Zapitaćemo se konkretno: ,,Po čemu je svaki Srbin manje Evropljanin od npr. jednog Nemca?''. Naše mišljenje je da smo podjednako Evropljani. I sada dolazimo do same poente ovog teksta koja je ujedno i povod njegovog nastanka. Nismo manje Evropljani ni od jednog naroda čija je država članica Evropske unije. Imamo pravo da se ponosimo helenskom civilizacijom, nastankom mišljenja (čitaj: filozofije), konkretnih nauka i umetnosti, kao kolevkom evropske civilizacije. Imamo pravo za svakog filozofa da kažemo da je deo naše intelektualne istorije počevši od Talesa pa sve do Deride.

Za autora ovih redova je sekundarno da li je njegova zemlja članica Evropske unije ili nije, ali je primarno to da on sam, ali i ostali ljudi znaju da Evropa nije Evropska unija i da se ako želi, i on može nazvati Evropljaninom kao i svako drugi ko živi na evropskom kontinentu bez obzira da li je njegova zemlja članica Evropske unije ili nije. Evropska unija je nova i kratkotrajna u odnosu na vekove evropske istorije i kulture, a to već nije igra rečima. To je pitanje istorijskog i kulturnog identiteta, i ne sme da se svede na merenje kantarom evrounijata, jer tu nema kompromisa, i želimo samo da možemo ponosno da kažemo da smo i mi evropljani podjednako kao i svi ostali koji žive na evropskom kontinentu. Zato ovo nije politički opredeljen govor, već vapaj zdravog razuma. 

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner