Afera privatizacije Luke Beograd u svetlu izdaje Kosova i Metohije

U Srbiji je ovih dana pritvorena grupa ljudi zbog privatizacije „Luke Beograd“, izvršene 2005. godine. U pritvor je dospeo i političar iz redova Demokratske stranke Srbije i bivši ministar privrede Predrag Bubalo. Mediji su puni vesti o tom hapšenju, a javnost, ogorčena na brojne privatizacijske malverzacije proteklih godina, sa pravom traži utvrđivanje istine.

Igrom slučaja, isti mediji istovremeno ćute o besramnoj i antiustavnoj izdaji države, o ukidanju policije i državnih institucija na delu državne teritorije, na Kosovu i Metohiji. Da li su ova dva događaja povezana? Indicije ukazuju na veliku verovatnoću da su povezani i to tesno.  

Pođimo redom. Teško je suditi bez uvida u dokazno gradivo krivičnog postupka. U slučaju „Luke Beograd“ optužbe su, sudeći po medijskim vestima, vrlo ozbiljne. Ako je tačno sve što se navodi, može se opravdano sumnjati da je prilikom te privatizacije učinjeno krivično delo i da je neko ostvario protivpravnu korist – to nije sporno. Sporno je nešto drugo – čini se da je hapšenje u ovoj aferi istaknutog opozicionog političara i bivšeg ministra g. Predraga Bubala na vrlo tankim nogama. Na toliko tankim nogama, da miriše na pokušaj kompromitacije Demokratske stranke Srbije, koja vodi borbu protiv izdaje Kosova i Metohije.

Bubalo se tereti da je kao ministar zloupotrebio službeni položaj jer nije izvršio nadzor Agencije za privatizaciju prilikom prodaje akcija „Luke Beograd“. Uhapšen je i priveden, a zatim mu je određen 30-dnevni pritvor. Ništa čudno, reći će mnogi. Da li je baš tako? Začuđujuća je pre svega izjava advokata okrivljenog g. Bubala, da njegov klijent posle privođenja (koje može da traje 48 časova) uopšte nije saslušan. A zatim je tužilac predložio pritvor, što je sudija za prethodni postupak prihvatio. Po 293. članu Zakonika o krivičnom postupku Srbije, o pritvoru se odlučuje posle saslušavanja uhapšenog. Ovaj član ZKP očito ne vredi za građanina Predraga Bubala i može se pretpostaviti da je neko drugi (a ne javni tužilac i sudija za prethodni postupak) odlučio o hapšenju bivšeg ministra – i to već davno pre hapšenja. Taj „neko“ je svakako neko iz sfere politike, ko je hteo da upozori DSS i druge patriotske snage na moguću odmazdu. „Evropski“ i „briselski“, nema šta! Tako dakle funkcioniše fatamorganski „europski pravni red“, u koji se otpadnici srpskog naroda vrlo rado zaklinju.

Šta je još čudno? Bivšem ministru se u krivičnoj prijavi stavlja na teret nečinjenje, odnosno nemar – da u slučaju „Luke Beograd“ nije izvršio nadzor nad radom Agencije za privatizacije, koja je bila u sastavu ministarstva, koje je on vodio. Pođimo i od ekstremnog scenarija: da je ministar stvarno odgovoran za sva činjenja podređenih službenika u svim slučajevima i u svim podređenim službama. I u tom slučaju je teško pretpostaviti da se navodi iz krivične prijave mogu podvesti pod kvalifikaciju „zloupotreba službenog položaja“.

U principu, da bi neko izvršio ovo krivično delo, potrebno je aktivno činjenje a ne propuštanje činjenja. Samo retko moguća je i događa se zloupotreba službenog položaja nečinjenjem. U ovom slučaju to bi bilo moguće ako je postojao dosluh okrivljenih i namera da g. Bubalo nekom učini protivpravnu korist. Ako su tačni medijski navodi, to ne tvrdi čak ni policija u svojoj krivičnoj prijavi i zato teško možemo verovati u tu mogućnost. Iz novinskih vesti ne može se shvatiti u kakvoj je vezi okrivljeni Predrag Bubalo sa drugim okrivljenima (osim ako državni i drugi proEU mediji toliko vole DSS i g. Bubala, da su te fakte prećutali). Znači – ako neke nove činjenice ne izađu na videlo, nešto drugo je posredi.

Nadajmo se ipak da će se u srpskom pravosuđu naći pošteni i stručni ljudi koji će u ovom slučaju isterati pravdu na čistac i koji neće podleći političkim pritiscima. Istina će se kad – tad saznati i samo možemo da želimo da se to što pre dogodi. A ni kletva Lazareva nikoga zaobići neće.

(Autor je član Srpskog liberalnog saveta)