A kako stoji stvar sa ćirilicom u Srbiji?

Srpsko Udruženje Ćirilica Beograd ne beži od fotelje, ali se ipak za borbu poštovanja Ustava i raznih zakona o poštovanju pisma bori onako kako to borba nalaže, na bojištu i uvek pod jednom srbskom zastavom.

Kada smo ovog avgusta krenuli za Pirot da se uverimo u reči jednog našeg poštovanog člana Piroćanca nismo ni sanjali na koja ćemo iznenađenja da naletimo. Pošli smo neobičnim putem, a to nije auto-put. Auto-put je za poslovne ljude, koji se sada zovu biznismeni, akaunt menadžeri i tome slično. To je put za putnike koji hoće što pre da prolete kroz latinizovanu Srbiju, za babe, dede i ostale trećepozivce. Put kojim smo mi pošli je smederevski preko Grocke koji vodi paralelno sa latiničnom auto-stradom. Običan čovek bi rekao da smo zaludni i da ne znamo šta ćemo od dosade, ali razlog postoji još od prošle godine, kada smo isprovocirani nepoštovanjem propisa već odlazećem ministru šoumenu pisali o saobraćajnim znakovima koji nisu postavljeni na putevima ni po Ustavu, ni po Zakonu o saobraćaju, ni po pravilnicima. Naravno sve smo to potkrepili fotografijama i „normalno“ nismo dobili nikakav odgovor.

Naime, tada su nas zaintrigirali saobraćajni znaci za označavanje imena mesta koji su u srcu Šumadije Kragujevcu sramotno postavljeni latinicom. Desimirovac, Trnava, Čumić i sve do Beograda, osim stidljive mladenovačke tablice, komplet latinica. Razgovarajući o tome našli smo razlog da krenemo i prema Pirotu preko Grocke. Iznenađenja nije bilo. Opet sve latinično osim izlazne table u selu Kolari.

Smederevska Palanka, Selevac, Azanja, Bagrdan, Jagodina, Ćuprija, Paraćin... Sve. Pošto smo rekli da ne bežimo od fotelje skrenusmo u rovovsku borbu auto-putem i bez iznenađenja dođosmo u Pirot kroz Sićevačku latiničnu klisuru. Na ulasku u grad tabla sa oba pisma i dobrodošlica ćirilicom, ali prekrivena granama još uvek zelenog drveta. Tunel i skretanje za selo Blato ujedno je i izlazak iz Pirota. Selo Blato zadnja pošta Pirot smešteno je u polju na sedam kilometra od Momčilovog Grada. Nekada centar zbivanja i rasadnik ljudi koji su voleli Rusiju i zbog toga robijali tamo daleko u Lijepoj Njihovoj. Bila je to šestorka ponosnih ćiriličara koji su zamenicu „ja“ pisali nekako čudno, okrenutim latiničnim „R“. To je izgledalo nekako ovako „я“. Njih se danas retko ko osim njihovih seća, ali ih treba spomenuti zbog posvećenosti ćirilici.

Naravno i u selu Blatu nas dočekuje latinica i to na novoj plavoj tabli. Kao da je odlazeći ministar naredio da se ispravi sve što je trebalo po njemu ispraviti. Danas to ponosno selo nije ni senka onog pobedničkog sela. Od ćirilice ostalo je samo pivo jednog domaćeg proizvođača na crveno beloj tiketi i radnja malog Miloša Blačanca u centru Pirota ispisana ćirilicom. Napuštamo selo posle nekoliko dana odmora i opet čudnim putem pored latinizovane Babušnice preko Resnika, Donjeg Krnjina, Divljanskog jezera, Niša. Pravac Trstenik preko Ćićevca, Stopanje, gde je nekad kod sto panja slavni Vožd Crni Đorđe zaboravio čibuk. Da se probudi verovatno bi mislio da se nalazi u nekoj austrijskoj Stopanji. Mada da ne grešimo dušu tabla na Starom trsteničkom mostu bila je ispisana srpskim i nemačkim jezikom isto kao nekad na sajmu automobila 1938. godine.

Dragi prijatelji, kada smo pomislili da nema nade iskra je zaiskrila. Par trsteničkih ulica i putokaz za manastir Ljubostinju, a gde bi inače, govore nam i šapuću ćirilicu. Kao da Stefan Nemanja sa table ponavlja onaj zavet koji je profesor Mile Medić lepo sročio u svome pismenu. Pa opet novi tračak nade. Na predlog čestitog seljaka Desimira iz Desimirovca kod kojeg paradajz i pasulj kupuju najlepše dame Vidikovca idemo za Beograd preko olinjalog krova Šumadije Gledićkih planina, gde se ćirilica sakrila u Godačici, Glediću, Adžinim Livadama i gde bi drugde u Bajčetini. Jadna gleda u sunce sa malenih tabli koje je za nju stvarno daleko. Kao da čeka neređenje za pokret. Nažalost za sada i iz centra nema naređenja.