У случају Уроша Мишића ради се о демонстрацији полицијске охолости. Некоме је пало на памет да покаже шта се дешава са онима који насрну на недодирљиву полицију, ма каква она била. Несумњиво је цео истражни поступак тако монтиран да се момку натовари на леђа све и свашта.

Албанци имају сувереност и недељивост Косова које гарантују трупе НАТО, чије институције и главне чланице листом признају албанску државу. Најзад, Албанци имају и војску. А ми? Шта ми имамо?

Пролази време, ма какве илузије имали у Вашингтону, када је било довољно да амерички амбасадор подвикне нашим политичарима. Пре или касније то ће схватити и они. Зато би било добро да уместо дипломатске охолости, поново буде мало више културе.

Пишући о себи, Тирке је заправо писао о нама: нема боље слике наше мегаломаније од оне његове параболе о Србима који шта год да граде – у једном делу предвиде оперу с лифтом за довођење великих животиња на сцену.

А онда је у земљу изобиља закуцала злосутна финансијска криза. И прво смо сазнали да су извесне земље ЕУ, уз помоће Светске банке и ММФ, издвојиле 7,5 милијарди евра финансијске помоћи Летонији, како би ову земљу промењивог времена и добрих вести спасиле од банкротства.

Убице дечијих лица исти су они анђели које су родитељи засипали барбикама и најновијим патикама док се у радњама продавао само сенф, а плате вределе четири марке. Од малих ногу су једино учени материјалним вредностима, без икакве моралне или васпитне баријере.

Слање стихованих SMS честитки у осмерцу увелико је постало божићна традиција. Откако су се појавили мобилни телефони, песнички дух просто се разбуктао у народу, подсећајући нас на ону стару Меклуанову да „медијум јесте порука“.

Усвајање буџета нас је на то подсетило, тек да немамо ни мало илузије на почетку нове године. Да имамо у виду да је сутра нови дан, када ће се наши политичари према нама понашати једнако лоше као и до сада.

Бедно је стање српске војске. Оно има многе дијагнозе, а до сада је носило два имена – Здравка Поноша и Драгана Шутановца. По чему је разрешење једног, а достојанство другог добро за Србију, многима од нас неће бити јасно.

Стабилизација је била кључна реч током читавих осамдесетих, јер, признавале су то и власти, у земљи је владала општа економска криза. Рестрикције струје по групама биле су неизбежне сваке зиме. Штампа је била строго контролисана.