Иоло информисанима сасвим је и већ дуго јасно да је Александар Вучић пуних десет година навођени НАТО пројектил чији је једини стварни задатак легализација окупације Косова и Метохије и укидање свих елемената, трагова и симбола српске државности у нашој јужној покрајини.

 Али, прави разлог је што Алкесандар Вучић, да би остао на власти, мора да испуни све налоге које добија са Запада. Три су најзначајнија: признавање независности Косова, увођење санкција Русији и ликвидација политичке аутономије Републике Српске

Било би врло занимљиво да сазнамо који је то стручњак и „велики познавалац“ српске историје посаветовао француског председника Емануела Макрона да испоручи нову уцену Србији – одреците се Косова или ћете остати без виза за путовања у ЕУ

Прави смисао Атинске декларације налази се у тачкама 1-2. Када се ове одредбе упореде са чланом 4. Француско- немачког плана постаје јасно да је Вучић признао територијални интегритет и суверенитет Украјине, али и "Косова" пре тога

Прошле године приликом градње касарни и војих база на северу КиМ Вучић је говорио да ће да се обрати Савету безбедности УН због понашања Приштине. Од тада је прошло скоро годину дана, а он то није урадио

 Ако бројке постројимо мало другачије, видећемо да смо за Вучићевић 11 година власти изгубили 169.466 Срба више него за Милошевићевих, Ђинђићевих, Коштиничиних и Тадићевих 20 година.

Одлазак више од 500 Срба са севера Косова и Метохије у задњих месец дана показује катастрофалну националну и државну политику председника Србије Александра Вучића. Са члановима својих породица то је близу 2000 људи

 Ових дана обележава се осамдесета годишњица највеће тенковске битке и једне од највећих битака у историји ратовања, познате као ,,Курска битка'' која је означила дефинитиван преокрет ратне среће у корист Совјетске армије и наговестила исход Другог светског рата.

Оно, јесте да неки заведени, добро, скоро сви али шта, на протестним стајањима и шетњама од до па нигде скандирају " Вучићу одлази", и да би неко могао да протумачи да то добри народ хоће промене, а да ови који неће ни изборе ни прелазну владу нису за то него за исто, то јест да Вучић не оде, али каква грешка, ау како тешка!

На крају, за српски постпатриотизам нема наде. Он није ни препознат као респектибилан фактор. Резултати избора и политичких процеса то најбоље потврђују. И пре него што нестанемо као историјски народ, треба начинити јошо један напор и вратити се базичним елементима трајања: слобода, морал, и у политичком домену – суверенитет.