Hrvatska je do sada imala veliku podršku partnera iu EU, koji su joj radi ulaska oprostili čak i etničko čišćenje Srba u „Oluji“, ali istovremeno za završavanjem procesa njenog prijema,počeli su da stižu i računi koje treba platiti, i to državnom imovinom, koja je, poput Grčke, sada stavljena na rasprodaju. 

Na ulice Pariza izašlo je tim povodom ne „desetine hiljada“, već mnogo više – svetski mediji javljaju da je na demonstracijama bilo najmanje 350 000 ljudi, što je procena policije, dok organizatori tvrde da ih je bilo čak 800 000.

A o nikada ničim dokazanoj mantri o EU, koju većina naših političara neprestano ponavlja, odnosno o stavu da „zbog realnosti“ Srbija treba da žrtvuje samostalnost, Ustav, teritoriju i građane, a sve radi „dobitka“ koji je u stvari gubitak na svim poljima, ne vredi trošiti reči.

„Novopečeni“ kritičari Ćosića ili ne razumeju šta je sistem ili ne razumeju šta je država. U svakom slučaju, mnogi za i od ideologije žive, ali su retki oni koji poput Ćosića, zbog iste, stavljaju glavu na panj savremenih ideologa.

Dačić se po treći put oglašava i ovoga puta, poput uvređenog deteta kome nisu ispunjene želje, izjavljuje kako „neće ići u Brisel dok spomenik ne bude uklonjen“.

Još nema podataka o tome da li su se gosti vratili kući zadovoljni onim što su čuli i da li su izrazili spremnost da daju svoj doprinos , da “pomognu ostvarivanje demokratskog cilja“ - ispunjavanje želja pokrajinskih rodoljuba koji bi bili srećniji da ne žive u Srbiji.

Važno je samo da nisu zaboravili da nam pošalju jasnu poruku da određivanje datuma za početak pregovora zavisi od toga koliko ćemo se truditi da živimo i radimo prema njihovim upustvima i savetima, zatim da nastavimo sa reformama, a postignemo i zadovoljavajući napredak u dijalogu sa Prištinom.  

U panici da se nemiri ne prošire, premijer Janez Janša izašao je sa idejom “druge republike”, nudeći građanima i političkim strankama brojne ustupke, čak i hitnu promenu ustava, ali pod uslovom da se postigne opšti konsenzus o prihvatanju i sprovođenju reformi.

Dosadašnji tok sirijske krize pokazao je da ju je bez Rusije nemoguće rešiti, a Turska je svesna njene ključne uloge. Nasuprot ranijoj zapaljivoj retorici, i Erdogan je posle susreta sai istakao da i on i Putin imaju iskrenu želju da se prekine krvoproliće.

Kavazovićeve izjave su pažljivo praćene među muslimanima u Srbiji, dok je reis Zilkić očekivao da će novi bosanski reis uspostaviti bratske odnose sa rukovodstvom Islamske zajednice Srbije. Umesto toga, Zilkić je i od Kavazovića dobio nizak udarac.