Досадашњи ток сиријске кризе показао је да ју је без Русије немогуће решити, а Турска је свесна њене кључне улоге. Насупрот ранијој запаљивој реторици, и Ердоган је после сусрета саи истакао да и он и Путин имају искрену жељу да се прекине крвопролиће.

Кавазовићеве изјаве су пажљиво праћене међу муслиманима у Србији, док је реис Зилкић очекивао да ће нови босански реис успоставити братске односе са руководством Исламске заједнице Србије. Уместо тога, Зилкић је и од Кавазовића добио низак ударац.

Домаћа јавност је већ огуглала на „Курирове“ бисере, али интервју са Готовином заиста је крајња тачка бесрамног и бескруполозног новинарства,  чиме је буквално пљунуто на све жртве „Олује“ и све протеране Србе.

Запад је овом одлуком свог извршног тела, Хашког трибунала, који се прославио тиме да је однео неколико српских глава, задао коначан ударац правди и човечности.

Договор који је постигнут у Бриселу пружа повод за озбиљне сумње да ће положај покрајине, како су то многи најављивали, постати званичан услов за приступање Србије ЕУ у оквиру следећег извештаја Европске комисије.

Шта рећи о овом најновијем гнусном испаду бошњачких навијача у Сарајеву? Да ли је то одраз колективне мржње према Србима, или се ради о поремећеној психологији? Овакви испади навијача немају ама баш никакве везе са спортом и спадају у озбиљан друштвено-социолошки проблем.

Лакше је пронаћи нафту у центру Београда него колико су износиле златне резерве СФРЈ. Комунистичка Југославија је веома брзо повратила око 50 тона злата али се не зна шта се десило са златом које је Краљевина имала у банкама у САД.

У овом случају судбина се нашалила са некадашњим одлучним и непомирљивим непријатељима “кулака” и разних капиталиста и фабриканата, “злотвора” и експлоататора радника и сељака. Они су постали власници непокретне и покретне имовине.

Прогноза је још једноставнија: биће све више корисника народне кухиње – богатима се тако може, држава не постоји због народа, ограничавања власти и давања права грађанима, већ због крупног капитала.

Посета немачке канцеларке природно је изазвала оштре демонстрације у Атини, јер и поред драконских мера штедње, Грчка не показује назнаке опоравка нити види пут изласка из огромних дугова. Привредна рецесија је дубља него што се очекивало.