Све док се у НАТО државама званично сматра да је агресија била исправна, праведна, савесна или поштена, њена противправност нам је бескорисна. Тек када у тој бици морала и права дође до приближавања морала праву (што је много дужи процес него обратно) имаћемо рашта да кажемо „у праву смо“

 Упркос 20-25 година практично колонијалне управе те и такве „Међународне заједнице“ у БиХ и на КиМ, ове две територије су данас најсиромашније, најкорумпираније, и најнеразвијеније на Балкану, њиховом политичком сценом царују шовинизам и разуздани национализам, а њихове територије служе као најзначајније регрутне базе за „Исламску државу“ и сличне терористичке организације у Европи

Организације које сарађују са СНС-ом су најавиле да ће пред Храмом Светог Саве, који ће посетити руски председник, да га дочека „70 хиљада људи“. Бројка није случајна, и непосредно се односи на број демонстраната на улицама.

 Апсолутно сви којима се Вучић и даље диви су гласали против Србије. И то је реланост. Какав је одговор на ту реланост. Никакав, осим заклињања да ће се наставити истим путем

Париз и Дубаји јесу Ватерлои власти у оба српска града и требало би саме да схвате да су то биле њихове последње битке, оду са политичке сцене Србије и КиМ и дају могућност онима који знају који су и чији интереси најбитнији да трајно реше проблем.

 Председник Србије је у више наврата до сад говорио да неће дозволити упад РОСУ полиције на север Косова и Метохије а он се јуче десио. Хашим Тачи је у пратњи РОСУ полиције стигао на језеро Газиводе. Истини за вољу треба признати да је и приликом посете Александра Вучића северу Косова и Метохије РОСУ полиција била у његовој пратњи. Очито је да „лош пас наводи вука на тор“

Када је руски извиђачки авион Ил-20 нестао са радара, и престао да буде на вези, појавило се неколико верзија догађаја – лансирање противавионске ракете са француског брода, напад израелског ловца Ф-16, „пријатељска ватра“ сиријске ПВО или технички узрок.

Чули сте, ма како да сте се крили од лика и гласа председника Вучића, како је његова борба за суверенитет Србије додатно, додатно, додатно.... тешка и због тога што се у Резолуцији  1244 СБ УН  наводи само СРЈ, а нигде нема Србије.

 Да буде јасно, Резолуција 1244 већ 20 година формално важи, што значи да није укинута или замењена неком каснијом резолуцијом. Ипак, Запад је сасвим игнорише не само из политичких интереса него и због, можда још важније, правног става Међународног суда правде (Advisory Opinion ICJ, 997/2010)

Председник Србије покушава да Дејтонски споразум стави у исту раван са његовим издајничким Бриселским споразумом. То се коси са здравом логиком јер су Срби Дејтонским споразумом добили 49 % територије БиХ или 26,000 квадратних километара док је Бриселским споразумом Србија Албанцима предала 16% своје територије