Подгревање југоносталгичарских ШББКББ наратива, које све чешће можемо да чујемо у домаћим, али европским медијима, на екс-ЈУ простору углавном служи консолидацији спољне колонијалне управе

У тренутку док пишемо ове речи ситуација у сиријској провинцији Идлиб и око ње све се више заоштрава. Погинуло је неколико десетина турских војника у здруженом руско-сиријском бомбардовању положаја терориста

Ђукановић и Вучић се без устезања баве теолошким и црквеним темама. Вучић је у интервју за TV O2 „открио“ да је аутокефална ЦПЦ  наводно de jure постојала пре 2006. године. Вучићев пријатељ , пословни партнер и колега теолог Ђукановић после повратка из Мајамија такође „открива“ да је аутокефална ЦПЦ наводно постојала кроз историју

Од нас се захтева да се упуштамо у расправљање по захтеву потпуно неовлашћеног субјекта у унутрашње односе СПЦ и то у времену када сами представници, сви до једног, саме СПЦ сведоче о томе да за њих никаквог спора нема и да га по тим питањима није ни било, нити га може бити

Напротив,  идеологија „друге Србије“ је на власти у Србији од 2012. године. Због националног гласачког тела у Србији које презире Ђукановића, њу прати мимикрија. Она се састоји од Вучићевих фолклорних изјава о Црној Гори које ништа не значе у међународном праву. Последњи пример је  бука око вирутелно- медијске посете Вучића северу Црне Горе за Бадње вече, иако му је јавно од стране ректора Цетињске богословије Перовића указано да је то неприкладно.

 Док се Срби у Црној Гори окупљају у Никшићу поред моштију светог Василија Острошког, саборују бранећи своје светиње, дотле Александар Вучић сеири по Албанији са Милом Ђукановићем заносећи се на чапрас-дивану о некаквом мини Шенгену за земље западног Балкана 

Најзад, резулатат избора је и велики ударац за ЕУ. Све је масовније назадовољство начином на који функционише неолиберално осмишљене европске интеграције. Због глобализације и таквог карактера уједињења Европе становништво у већини држава окреће се све више према политичкој десници, чак и ултрадесници. 

Ко о чему, напредњаци опет о фудбалским стадионима. Будуће генерације ће сведочити о томе како је напредњачка мантра о изградњи фудбалских стадиона као једном од замајаца привредног развоја, била део шире економске стратегије

Док се у спољној политици Француска, пре свега преко лидерске позе председника Макрона, појављује као знатно значајнији фактор од Немачке, дотле на економском плану Француска упада у све веће проблеме. Спољна политика Француске се оцртава јачим супротстављањима САД/Трампу на једној страни и отворенијој политици сарадње са Русијом и Кином на другој, него што то чини Меркелова.

Ако заиста хоћете да вам пред Уједињеним нацијама говори дете, зашто не доведете неког тинејџера из Африке или Индије који верује да економски развој није бајка, већ апсолутно неопходан предуслов да се они избаве из сиромаштва?