Kultura prevare

Žrtva nikada nije baš sasvim nevina. U pitanju je najčešće pohlepa, često naivnost, a katkad samo obična radoznalost i/ili nebudnost. Teško je reći šta je bilo presudnije u trenutku kada sam pre nekoliko dana mahinalno poslao jedan sms (40 dinara) kao odgovor na poziv za učešće u nagradnoj igri. Ispostavilo se da je taj bezazleni sms otvorio pravu Pandorinu kutiju. Naime, nije to bila nikakva „obična“ nagradna igra u kojoj izvučeš neki loz sa više-manje podrazumevanom šansom na dobitak od 1:1.000.000 i čekaš da te (ne) izvuku, već klasična sms navlakuša i mamipara kakvima smo neprestano bombardovani sa TV ekrana i iz mobilnih telefona.  

Već sutra ujutro sačekala me je nova poruka sa iste adrese u kojoj je stajalo: „PROBUDI SE! 100000 DIN NEĆE ČEKATI! ŠALjI SMS NA 8888 I OSVOJI JOŠ 400 POENA! UVEĆAJ SVOJE ŠANSE NA POBEDU!“ A, s obzirom da više nisam odgovarao, popodne je stiglo i novo podsećanje: „NIŠTA LEPŠE OD 100.000 DIN TE NE MOŽE OBRADOVATI DANAS! ZATO ŠALjI 1 PRAZAN MEJL NA 8888 ZA JOŠ 420 POENA! OVO JE POSLEDNjA ŠANSA ZA DANAŠNjIH 100.000 DIN!!!“ (17:30)

Propustio sam „poslednju šansu“, ali su se sudbina i organizatori lutrije pokazali velikodušnim preko svake mere i nezasluženo mi pružili novu priliku. Sutra pre podne, u pristojnih 11:32, dočekala me je nova poruka, sa gotovo pesničkom poentom: „MOŽEŠ TRAŽITI DETELINU SA ČETIRI LISTA ILI MOŽEŠ POSLATI SAMO JEDAN PRAZAN SMS ... I OBRADOVATI SEBE SA JOŠ 440 POENA! IZBOR JE TVOJ“ (11:32)

Nisam tražio detelinu, ali nisam ni obradovao sebe sa novih četirstočetrdeset poena. Lutrijski kol-centar zato u ranim popodnevnim časovima ponovo podiže ulog: „SJAJNA PRILIKA! POGODI ZAMIŠLjENI BROJ OD 1 DO 5 I POŠALjI GA NA 8888! ZA POGODAK OSVAJAŠ ČAK 1100 POENA. ZA PROMAŠAJ 450 POENA!“ (14.20)

Nisam pogodio, A nisam ni pogađao. Lutrijski Veliki Brat, međutim, nije bio razočaran ni obeshrabren. Zato mi je već sutra ujutro stigla sledeća poruka: „KO RANO RANI 500 POENA OSVOJI! ŠALjI 1 PRAZAN SMS NA 8888 I UZMI SVE OVE POENE ZA DANAŠNjIH 100.000 DIN!!!!

Nisam uranio i petsto poena osvojio. A nisam se ni napasti oslobodio. U 17:22 stiže još jedna „zadnja šansa“ sa sportsko-dramatičnim završetkom: „POBEDI U POSLEDNjOJ SEKUNDI! ŠALjI 1 SMS NA 8888 I DODAJ SEBI JOŠ 540 POENA!

Nisam pobedio u poslednjoj sekundi i 540 poena je otišlo u propast. Tvrd sam orah, ili, pre će biti, bezvoljan i apatičan, kao i većina građana ove zemlje, suviše često varan lažnim obećanjima i kojekakvim igrama i igricama, te otud nepoverljiv prema sreći koja tako uporno kuca na vrata. Zato je sledećeg dana lutrijska ponuda ponovo uvećana, takoreći, duplirana i potkrepljena novim, egzaktnim podacima: „708 DOBITNIKA NEDELjNO! TO JE 4 SREĆNA DOBITNIKA NA SVAKIH SAT VREMENA!!! OVO MOŽE BITI TVOJ SAT! ŠALjI ODMAH PRAZAN SMS ... I UZMI JOŠ 1000 POENA.“

Budući da sa moje strane opet nije bilo odgovora ni na ovu primamljivu ponudu, čak i kod Velikog Brata kao da su se počeli pojavljivati prvi znaci nervoze, a poruke kao da su još učestale. U 14 i 14 istog dana stiglo je: “OSVOJI DANAS 100.000 DIN I 500.000 SUTRA!!! POČINjE ZLATNI MARATON!... POŠALjI SADA I OSVOJI 1050 POENA!“ A u 17:08 u igru je ubačen i među Srbljima vazda delotvoran argument „komšijske krave“: NE ČEKAJ DA DRUGI DOBIJU! ŠALjI PRAZAN SMS ZA JOŠ 1100 POENA! OSVOJI 100.000 DIN DANAS I 500.000 DIN SUTRA!“  

Avaj, atipičan sam Srbin. Radujem se tuđoj sreći. Uostalom, računam, i bolje da pare odu nekom kome su potrebnije, ili makar nekom ko će umeti više da im se raduje i imati vremena da ih troši. U svakom slučaju, narednih dana zasut sam sa još više poklon bodova i još većim izgledima na dobitak. U trenutku dok pišem ove redove bodova je 1300 i još se ne nazire kraj ovom lancu ponude i sreće.

Šalu na stranu. Srbija je doslovno preplavljena kladionicama, kazinima, lažnim kvizovima i nameštenim igrama na sreću. Svaki srpski grad i selo danas liče na mali Las Vegas. Počelo je pod Miloševćem, a do ekstrema i, takoreći, ludila dovedeno u ovoj „demokratskoj tranziciji“. I ranije je bilo igara na sreću, državne i sportske lutrije. Ali sada se više i ne „gleda fudbal“, nego se samo „prate rezultati“. Oduvek je bilo prevare i varalica – ali je danas prevara podignuta na rang principa. U savremenom sistemu vrednosti neuporedivo je veća sramota biti siromašan nego biti lopov i prevarant. Tim pre što su lopovluk i prevara – baš kao zakon i moral – u međuvremenu postali veoma rastegljive kategorije. Pre je bilo lopova i kriminalaca – danas imamo samo „kontroverzne biznismene“ i „žestoke momke“. Nekada su ulični grafiti bili izraz kulture otpora i građanske neposlušnosti, a danas je za par stotina evra moguće čitav Beograd prekriti porukama tipa „Cane je nevin“, ili „Đilas Tajkun“.

Ne postavlja se više pitanje o tome da li je neka informacija istinita, nego koliko je „korisna“. Tako na automatima i šalterima moje omiljene Poštanske štedionice već poodavno uopšte nije moguće dobiti uvid u stvarno stanje mog tekućeg računa – nego samo varljivu „informaciju o raspoloživom stanju“, koje, naravno, uključuje i visokokamatni, za banke vrlo profitabilni „dozvoljeni minus“. A onaj ko ne želi da upada u moderno dužničko ropstvo, ko hoće da sazna, ne koliko mu je „raspoloživo stanje“, već koliko STVARNO ima para na računu, e taj informaciju mora potražiti na posebnom, izdvojenom šalteru – i za nju će, razume se, morati posebno da plati.

Površno gledano, reč je, naravno, o čistom bezobrazluku. Ali kada se bolje razmisli, ima tu i neke logike. Naime, onaj ko hoće da živi od svoga rada, ko ne voli kredite i „laki keš“, ko ne želi da učestvuje u sveopštem življenju „na poček“ i na tuđ račun, taj je zapravo disident i otpadnik od ovog potrošačkog raja virtuelnog novca i naduvanih bilansa. A svako otpadništvo se plaća.