За западне амбасаде, зрело да се коначно заврши са „косовском фикцијом“, „паралелним инсититуцијама“ и уставном преамбулом која Србију „кочи на европском путу“. А за мене, опет, зрело да се западним пријатељима и евро-интеграцијама какве нам се нуде каже једно љубазно, али одлучно „НЕ-ХВАЛА“.

Лицемерно делује превентивни ламент Бранкице Станковић о томе како ће она и њена екипа због овог серијала вероватно поново бити оптужени за „издају“. Самим насловом циклуса и тенденциозним коментарима они напросто не остављају простора да њихов пројекат буде квалификован другачије.

Не може се на власт доћи са критиком „издајничке власти“ која „оставља на цедилу свој народ на косовским барикадама“, а онда, због „виших циљева“ прихватати још много више него што је чак и та проказана издајничка власт била спремна да прихвати.

Јесте ли приметили како ових дана по медијима готово нико и низашта не прозива ни Дачића, ни Динкића ни Вучића, него се сви баве само Јеремићем, Кркобабићима и аферама одлазеће власти!? Ништа не успева као успех и власти се, поготово док је у успону, у зубе не гледа.

Најповољнија варијанта била би да се главни актери, поучени личним и колективним искуством дозову памети, одрекну сујете и покушају да одреде минимум заједничких националних и државних интереса и да се онда за њих сложно боре у међународној арени.