Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
Милојко Будимир
|
понедељак, 23. јануар 2012. |
У протеклом периоду систематски је уништено око 3.000 споменика НОР-а. Сцене рушења и скрнављења обишле су свијет, који је нажалост остао индиферентан. За све вријеме УНЕСКО и друге међународне организације нису исказале довољну бригу у заштити споменика српске културе.
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
Стефан Каргановић
|
субота, 17. децембар 2011. |
Потврда геноцида је политички циљ, наметање исфабриковане бројке је метод, монтирана суђења су средство. Свакодневна упорна борба у судници мора се водити концентрисано, професионално и прецизно.
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
Слободан Јарчевић
|
среда, 30. новембар 2011. |
План Z-4 је најнепријатније сведочанство о умешаности УН, других међународних организација, западноевропских великих земаља, укључујући Руску Федерацију и Сједињене Америчке Државе, у разбијање СФР Југославије и одобравање агресије Хрватске на Републику Српску Крајину. |
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
Слободан Дурмановић
|
уторак, 29. новембар 2011. |
Он описује да у већини ћелија није било кревета ни душека и да су логораши држани у нехигијенским условима и без воде за умивање. “Храњени смо корицом хлеба дневно, а посебна “посластица” кувара Јулијана Вентиле била је да логорашима даје воду са детерџентом за суђе.
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
Стефан Карагановић
|
субота, 12. новембар 2011. |
Нама, међутим, уопште не треба нека одређена цифра српских жртава. И у односу на српске и на бошњачке жртве, једино нам је потребна – истина. Чак и када би прави број бошњачких жртава био већи од правог броја српских, нико тиме не би ништа добио, нити изгубио. |
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
Миодраг Линта
|
понедељак, 10. октобар 2011. |
Хрватска власт не показује политичку вољу да се посмртни остаци ексхумирају, идентификују и предају породицама да их сахране. Хрватска није ријешила судбину 2.100 несталих лица српске националности.
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
Слободан Дурмановић
|
понедељак, 03. октобар 2011. |
На једном месту чак детаљно описује и случај одсецања главе једном Србину и одношење одсечене главе у команду у Коњицу где су наводно биле присутне главне политичке и војне вође.
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
Стефан Каргановић
|
недеља, 18. септембар 2011. |
Ако масовно гледање филма у Шведској нису могли да спрече, они сада у очајању кажњавају Швеђане који су у сопственој земљи омогућили гледање, као што у Сарајеву прогоне и кажњавају своје људе који су учествовали у продукцији.
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
Стефан Каргановић
|
субота, 03. септембар 2011. |
Филм „Трагови из Сарајева“ не бави се питањем геноцида са правног становишта, али износи низ других питања за којa би семогло рећи да су осетљива са бошњачког становишта, на пример, везе сарајевског руководства са муџахединским формацијама.
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
Маринко М. Вучинић
|
четвртак, 18. август 2011. |
Просто је невероватно да хапшење и изручење Хрватској професора Миле Дакића није било довољан повод да реагује наша јавност. Осим избегличких удружења, наша јавност и државни органи остали су неми.
|
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
Стефан Каргановић
|
среда, 11. јануар 2012. |
Није тешко схватити зашто ми изазивамо негодовање са обе стране сребреничких барикада: и једну и другу страну покрећу мотиви политичке природе и они се осећају угрожени када се неко Сребреницом бави на нестандардан начин – објективно и неострашћено.
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
Драгомир Билић
|
четвртак, 15. децембар 2011. |
Као учесник у сукобима на тлу бивше Југославије имао сам прилику да се уверим у све страхоте, патње и страдања свог и других народа на овим просторима. |
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
Стефан Каргановић
|
среда, 30. новембар 2011. |
Колико су овај приказ тока и анализа догађаја уклопиви у тезу госпођице Јелачић да је политичко и војно руководство на српској страни поступало са намером истребљења заједнице босанских Муслимана у Сребреници, као такве?
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
Владислав Б. Сотировић
|
недеља, 27. новембар 2011. |
ЈНА је отпочела акцију ослобађања својих касарни и града Вуковара 25. августа а исту завршила уз помоћ српских добровољаца 18. новембра. Одбрана града је сломљена 16. новембра а град потпуно ослобођен два дана касније.
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
Владислав Б. Сотировић
|
субота, 15. октобар 2011. |
За нас је најбитнија вредност овог документа управо оно што се доноси на самом његовом крају, а то је да су Титови партизани приликом повлачења побили свих својих 40 тешких рањеника, тј. оне који нису могли да се крећу.
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
Емил Влајки
|
понедељак, 10. октобар 2011. |
“Међународна заједница“ је у својој намјери и цинизму да уништи српство ишла толико далеко да је над Србима извршила прави ментални геноцид. Медији у Србији су прешли у руке Запада и константно су убијали српски дух. |
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
Мироје Јовановић
|
петак, 30. септембар 2011. |
Напоменућу да је у Мркоњић Граду, након завршетка рата, и након што је овај градић враћен територијалну надлежност Републике Српске, пронађена велика масовна гробница, са 181 телом, међу којима је било девет војника, док су остали убијени били жене и деца.
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
Стефан Каргановић
|
петак, 09. септембар 2011. |
У неукусним нападима на Флиума и Хебдича, а самим тим и на право јавности да буде свестрано обавештена, предњачили су Јасенко Селимовић, натурализовани држављанин Шведске бошњачког порекла, и Сањин Пејковић, који се представља као филмски критичар.
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
Стефан Каргановић
|
недеља, 28. август 2011. |
Да су све особе у овим гробницама биле стрељане, као што се у званичној верзији догађаја тврди, стање нађених посмртних остатака било би највећим делом хомогено, а образац рањавања у складу са теоријом о стрељању.
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
Миодраг Линта
|
уторак, 16. август 2011. |
Срби у Хрватској имају статус националне мањине и они поштују институције Републике Хрватске. Међутим, они траже да држава Хрватска поштује њихова људска и национална права. Исти став дијеле и прогнани Срби.
|
|