Mihail Leontjev: S-300 je Asadov štit, a Obamin argument

Zbog zajedničkih interesa nas i Amerike, mi i isporučujemo u Siriju protivvazdušne komplekse S-300

Poslednjih godina Sirija je dobila supersavremeni raketno-topovski kompleks „Pancir“. A instaliranjem S-300 u Siriji, praktično je isključena svaka mogućnost da se protiv te zemlje realizuje libijski scenario u bilo kom obliku

Vodeći politički komentator Prvog kanala ruske državne televizije Mihail Leontjev u svojoj autorskoj analitičkoj emisiji „Odnako” podvukao je svoju crtu ispod isporuke ruskih raketnih sistema S-300 Siriji.

Fakti prenose u celini tekst emisije:

Evropska unija nije produžila embargo na isporuke oružja sirijskoj opoziciji.

Ovaj akt je isto toliko provokativan koliko je i besmislen, jer za naoružavanje opozicije poodavno nisu potrebne nikakve dozvole.

„Uvođenje embarga na ono što je zabranjeno međunarodnim pravom, kao i pravom Evropske unije, u samom početku je bilo nekako dvosmisleno“ - istakao je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

Zemlja koja legalno trguje oružjem, mora da zna koja je njegova krajnja upotreba. To jest, po zakonu kupac mora da dostavi sertifikat za konačnu upotrebu. A sam Lavrov je primetio:

„Ne znam kakav sertifikat o konačnoj upotrebi oružja izvoznicima oružja iz Evrope može da izda sirijska opozicija“.

Kako kakav? Al Kaida će im izdati!

Upravo identična ocena sirijske opozicije kao „konačnog korisnika“ - što su deklarisali Lavrov i Keri - postala je polazna osnova rusko-američke saradnje o Siriji. To je veoma važna deklaracija. Ona bi bila još važnija da nema nekog šizofrenog momenta u američkom stavu.

Aktuelna američka administracija gromoglasno plaši sirijsko rukovodstvo pretnjama bombardovanjem i pojačavanjem podrške opoziciji, piše antisirijsku rezoluciju u Savetu za ljudska prava OUN zajedno sa Katarom i Turskom koja direktno protivreči dogovorima koje su Lavrov i državni sekretar Keri postigli u Moskvi.

„Na to sam skrenuo pažnju Keriju. Ispostavilo se da nije bio u toku sa tom situacijom, ali je obećao da će je razjasniti. Međutim, ne znam da li je uspeo to da uradi ili nije“ - rekao je Sergej Lavrov.

Aman, kako je mogao ne biti u toku? Pogotovo što ne izbija iz regiona, da bi se bukvalno izborio za rusko-američku inicijativu o sazivanju mirovne konferencije o Siriji?

Stvar je u tome što je Obama prinuđen da de fakto vodi dve politike.

Staru - uz svirale zalivskih monarhija i evropskih hulja koje su se zaigrale rata - koja je već uvela Ameriku u besmisleni ćorsokak na Bliskom Istoku.

I novu, koja je usmerena na izlazak iz ćorsokaka, a za koju arapske naftne bitange i evropske hulje jednostavno nisu potrebni. Međutim, teško je u to ubediti i bitange i evropske kao i svoje vlastite američke hulje.

Eto, zbog toga Obama i demonstrira istovremeno dve politike.

Koja će od njih da uspe - zavisi koja karta padne. I da bi pala prava karta, i zbog zajedničkih interesa nas i Amerike, mi i isporučujemo u Siriju protivvazdušne komplekse S-300.

Sirijski sistem protivvazdušne odbrane jedan je od najkompaktnijih u svetu. Ali do sada su u osnovi u njemu bili zastupljeni zastareli sovjetski kompleksi: „Osa“, „Strela“, „Buk“, „Kub“. Od sredine nultih godina (misli se na 2000-ite prim. prev.) sistem je bio kompletiran novim ruskim kompleksima, u osnovi, kratkog dometa. Poslednjih godina Sirija je dobila supersavremeni raketno-topovski kompleks „Pancir“. A instaliranjem S-300 u Siriji, praktično je isključena svaka mogućnost da se realizuje libijski scenario u bilo kom obliku.

„Smatramo da je ova isporuka stabilizujući faktor, i smatramo da slični koraci u mnogome odvraćaju neke usijane glave od mogućnosti pojačavanja ovog konflikta, od razmatranja scenarija u kome ovaj konflikt može dobiti međunarodni karakter uz učešće spoljnih sila, kojima ovakve ideje nisu strane“ - rekao je zamenik ministra inostranih poslova RF Sergej Rjabkov.

To i jeste najsnažniji Obamin argument protiv tih istih „sila kojima ovakve ideje nisu strane“.

A šta mi još možemo da uradimo?! Ako vam se ne sviđa - letite i bombardujte!

Priredio Goran Šimpraga

(Fakti, 30. 5. 2013)