Хроника | |||
Михаил Леонтјев: С-300 је Асадов штит, а Обамин аргумент |
петак, 31. мај 2013. | |
Због заједничких интереса нас и Америке, ми и испоручујемо у Сирију противваздушне комплексе С-300 Последњих година Сирија је добила суперсавремени ракетно-топовски комплекс „Панцир“. А инсталирањем С-300 у Сирији, практично је искључена свака могућност да се против те земље реализује либијски сценарио у било ком облику Водећи политички коментатор Првог канала руске државне телевизије Михаил Леонтјев у својој ауторској аналитичкој емисији „Однако” подвукао је своју црту испод испоруке руских ракетних система С-300 Сирији. Факти преносе у целини текст емисије: Европска унија није продужила ембарго на испоруке оружја сиријској опозицији. Овај акт је исто толико провокативан колико је и бесмислен, јер за наоружавање опозиције поодавно нису потребне никакве дозволе. „Увођење ембарга на оно што је забрањено међународним правом, као и правом Европске уније, у самом почетку је било некако двосмислено“ - истакао је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров. Земља која легално тргује оружјем, мора да зна која је његова крајња употреба. То јест, по закону купац мора да достави сертификат за коначну употребу. А сам Лавров је приметио: „Не знам какав сертификат о коначној употреби оружја извозницима оружја из Европе може да изда сиријска опозиција“. Како какав? Ал Каида ће им издати! Управо идентична оцена сиријске опозиције као „коначног корисника“ - што су декларисали Лавров и Кери - постала је полазна основа руско-америчке сарадње о Сирији. То је веома важна декларација. Она би била још важнија да нема неког шизофреног момента у америчком ставу. Актуелна америчка администрација громогласно плаши сиријско руководство претњама бомбардовањем и појачавањем подршке опозицији, пише антисиријску резолуцију у Савету за људска права ОУН заједно са Катаром и Турском која директно противречи договорима које су Лавров и државни секретар Кери постигли у Москви. „На то сам скренуо пажњу Керију. Испоставило се да није био у току са том ситуацијом, али је обећао да ће је разјаснити. Међутим, не знам да ли је успео то да уради или није“ - рекао је Сергеј Лавров. Аман, како је могао не бити у току? Поготово што не избија из региона, да би се буквално изборио за руско-америчку иницијативу о сазивању мировне конференције о Сирији? Ствар је у томе што је Обама принуђен да де факто води две политике. Стару - уз свирале заливских монархија и европских хуља које су се заиграле рата - која је већ увела Америку у бесмислени ћорсокак на Блиском Истоку. И нову, која је усмерена на излазак из ћорсокака, а за коју арапске нафтне битанге и европске хуље једноставно нису потребни. Међутим, тешко је у то убедити и битанге и европске као и своје властите америчке хуље. Ето, због тога Обама и демонстрира истовремено две политике. Која ће од њих да успе - зависи која карта падне. И да би пала права карта, и због заједничких интереса нас и Америке, ми и испоручујемо у Сирију противваздушне комплексе С-300. Сиријски систем противваздушне одбране један је од најкомпактнијих у свету. Али до сада су у основи у њему били заступљени застарели совјетски комплекси: „Оса“, „Стрела“, „Бук“, „Куб“. Од средине нултих година (мисли се на 2000-ите прим. прев.) систем је био комплетиран новим руским комплексима, у основи, кратког домета. Последњих година Сирија је добила суперсавремени ракетно-топовски комплекс „Панцир“. А инсталирањем С-300 у Сирији, практично је искључена свака могућност да се реализује либијски сценарио у било ком облику. „Сматрамо да је ова испорука стабилизујући фактор, и сматрамо да слични кораци у многоме одвраћају неке усијане главе од могућности појачавања овог конфликта, од разматрања сценарија у коме овај конфликт може добити међународни карактер уз учешће спољних сила, којима овакве идеје нису стране“ - рекао је заменик министра иностраних послова РФ Сергеј Рјабков. То и јесте најснажнији Обамин аргумент против тих истих „сила којима овакве идеје нису стране“. А шта ми још можемо да урадимо?! Ако вам се не свиђа - летите и бомбардујте! Приредио Горан Шимпрага (Факти, 30. 5. 2013) |