Извештај Европског парламента о Србији: Оштро осуђујемо неосноване оптужбе српских власти да су „земље чланице ЕУ биле укључене у организовање студентских протеста са циљем изазивања обојене револуције“

ЕУ критикује Србију због недостатка напретка у приступним преговима, али поздравља економске кораке предузете у претходном периоду, произилази из нацрта извештаја Европског парламента о Србији који је припремио посланик С&Д Тонино Пицула, а у који је Н1 имала је увид.

Иако документ потврђује стратешку посвећеност Србије европским интеграцијама, истовремено указује на озбиљне недостатке у кључним областима као што су владавина права, правосуђе и усклађивање са спољном политиком ЕУ.

Посебно забрињавајуће, према нацрту извештаја, су системски проблеми које су истакли студентски протести широм Србије.

Европски парламент изражава саучешће породицама настрадалих у трагедији у Новом Саду и позива на „отварање потпуних и транспарентних правних поступака након истраге коју спроводе надлежне власти“.

Изражава дубоку забринутост због навода о ограничавању грађанских слобода, недостатку институционалне и финансијске транспарентности, као и о политичким притисцима на академску заједницу.

 “ЕП истиче значај слободе говора и окупљања, најоштрије осуђује насилне нападе на мирне демонстранте, изражава забринутост што су неки од демонстраната ухапшени и што су против њих покренути правни поступци и позива дипломатске мисије ЕУ и земаља чланица да наставе да прате текуће правне случајеве који се односе на протесте.”

У нацрту се „оштро осуђује неосноване оптужбе српских власти” да су земље чланице ЕУ биле укључене у организовање студентских протеста с циљем изазивања „обојене револуције“

“У том контексту ЕП снажно осуђује незаконита хапшења и протеривања грађана ЕУ и јавно објављивање личних података грађана ЕУ од стране осуђених ратних злочинаца,” наводи се у нацрту извештаја који је припремио Пицула

У документу се криткује Србија да није остварила напредак у области владавине права и борбе против корупције, упркос усвајању нове стратегије за период 2024–2028.

Европски парламент изражава забринутост и због политичког утицаја на правосуђе и кашњења у доношењу кључних закона.

Такође, критикована је спољна политика Србије, посебно у вези са Русијом и чињеница да “није напредовала у Поглављу 31”.

„Позивамо Србију да се систематски и без одлагања усклади са рестриктивним мерама и генералним политикама ЕУ у односу на Русију,“ наводи се у извештају.

Извештај се такође осврће на проблеме у области слободе медија, изражавајући забринутост због недовољне транспарентности власништва над медијима и финансирања. Посебно је осуђен почетак рада руског државног медија РТ (бивши Руссиа Тодаy) у Београду, што се види као сигнал ширења руског утицаја у региону.

Када је реч о односима са Косовом, у извештају се наглашава се потреба за поштовањем претходно постигнутих споразума између Беоргада и Приштине, укључујући формирање Заједнице српских општина, као и за хитним процесуирањем одговорних за терористички напад у Бањској 2023. године.

“Очекује се да Косово и Србија потпуно сарађују и предузму све потребне мере како би ухватили и брзо довели пред правду починиоце терористичког напада у Бањској из 2023. године; изражавамо жаљење због чињенице да Србија још увек није процесуирала одговорне, нарочито Милана Радоичића, потпредседника Српске листе и понављамо да починиоци терористичког напада у Зубином Потоку морају бити одговорни и морају се суочити са правдом без одлагања.“

Иако се у документу претежно истичу критике, препознаје се и одређени напредак у економској сфери. Поздравља се стабилан раст БДП-а и активно учешће Србије у спровођењу Плана раста за Западни Балкан. Такође, примећен је законодавни напредак у области заштите животне средине и климатских промена.

Ипак, нацрт извештаја јасно указује да ће брзина приступања Србије ЕУ зависити од конкретних реформи, посебно у области владавине права, слободе медија и усклађивања спољне политике са ЕУ.

Студентски протести постали су симбол дубљих друштвених проблема, а начин на који власти буду реаговале на њих могао би имати значајан утицај на европски пут Србије.

ЕУ Парламент очекује да Србија спроведе очекује брже и одлучније кораке ка реформама, уколико заиста жели да оствари самопрокламовани циљ да до краја 2026. године буде спремна за улазак у ЕУ.

(Н1)