Џеј Ди Венс критиковао европске лидере због цензуре: Највећа претња за Европу није Русија, већ претња која долази изнутра. Гашење медија и поништавање избора јесу најсигурнији начин да се уништи демократија

Највећа претња за Европу није Русија, већ претња која долази изнутра, рекао је потпредседник САД Џеј Ди Венс у петак, на Минхенској безбедносној конференцији. Обраћајући се необично директно неким од најближих сарадника САД, Венс је критиковао европске лидере због цензуре слободе говора.

Џеј Ди Венс рекао је да претња Европи која њега највише брине нису ни Русија, ни Кина, већ то што се „Европа одриче својих основних вредности, оних које дели са Сједињеним Државама“.

„Био сам изненађен када је бивши европски комесар одушевљено причао на телевизији како је влада Румуније поништила читаве изборе. Он је упозорио да, ако ствари не буду ишле по плану, иста ствар би се могла десити иу Немачкој“, навео је Венс.

Потпредседник САД је рекао да је ово „шокантно за америчке уши“, јер све што су „годинама финансирали и подржавали радили су у име заједничких демократских вредности“.

„Када видимо да европски судови отказују изборе и високи званичници прете да ће отказати друге, требало би да се запитамо да ли се држимо тог високог стандарда“, рекао је он.

„Сетите се ко је у Хладном рату цензурисао неистомишљенике, затварао цркве, поништавао изборе“

Венс је критиковао Брисел да је затворио друштвене мреже због оног што су они оценили као садржај мржње, Немачку да је, како је описао, напала сопствене грађане због антифеминистичких коментара, критиковао Шведску што је осуђен „хришћански активиста који је учествовао у спаљивању Курана, а чији је пријатељ био убијен“, а Уједињено Краљевство због кршења верских права, дајући пример Британца који се тихо молио испред клинике за абортус, због чега је добио условну и новчану казну. Казао је да је у Шкотској људима који живе у близини клиника за абортус забрањено да се моле, чак и у својим кућама.

Он је подсетио лидере Европе на „тиране из периода Хладног рата“.

„Размотрите која је страна у тој борби цензурисала неистомишљенике, затварала цркве, отказала изборе. Да ли су они били добри момци? Свакако не. Али хвала Богу, изгубили су Хладни рат, јер нису ни ценили, ни поштовали благослове слободе. Слободу изненађења, грешака, измишљања, изградње. Како се испоставило, не можете налагати иновације или креативност баш као што не можете присиљавати људе шта да мисле или шта да раде“, рекао је он.

Најгласнији заговорници цензуре дошли из САД

Говорећи о, како је оценио, ослабљеној слободи говора у Британији и Европи, Венс је рекао да су најгласнији заговорници цензуре дошли из његове земље.

„Претходна администрација је претила и малтретирала компаније које воде друштвене мреже да цензуришу такозване дезинформације. Дезинформације попут, на пример, идеје да је коронавирус вероватно процурио из лабораторије у Кини; наша влада је подстицала приватне компаније да ућуткају људе који су се усудили да изговоре оно што се показало као очигледна истина“, рекао је Венс.

Рекао је да је у Европу дошао са понудом.

„У Вашингтону је ‘нови шериф у граду’. И под вођством Доналда Трампа, можда се нећемо сагласити са вашим ставовима, али ћемо се борити да одбранимо ваше право да их изразите јавно“, рекао је он.

Дужни смо да разговарамо са политичким лидерима, па и ако нисмо са њима сагласни

Венс је казао да су „наше демократије много мање крхке него што људи мисле“ и да ће бити још јаче „ако људе пустимо да кажу оно што мисле“.

„Што нас враћа у Минхен, где су организатори ове конференције забранили посланицима који представљају популистичке партије и левице, и деснице да учествују у разговорима. Не морамо да се сагласимо са свим или било чиме што ти људи кажу. Али када политички лидери представљају важну бирачку јединицу, на нама је да барем да имамо дијалог с њима“, навео је он.

Венс је рекао да се иза „ружних речи из совјетског доба, као што је дезинформација“ крије то да се некоме не свиђа како неко други мисли, гласа или побеђује на изборима.

Причамо од кога се бранимо, али за шта се боримо?

Трамп, поновио је Венс, инсистира да Европљани морају да играју већу улогу у будућности овог континента.

„Ако дозволите да вас питам, како уопште размишљати о буџетским питањима, ако не знамо шта је то што бранимо? Током сјајних разговора које сам имао овде, чуо сам много о томе од кога треба да се браните. Али мање ми је јасно, а верујем и многим грађанима Европе, јесте за шта се браните? Која је то позитивна визија која даје живот овом заједничком безбедносном договору, за који сви верујемо да је толико важан? И дубоко верујем да нема сигурности ако се плашите гласова, мишљења и савести вашег народа“, казао је он.

Додао је:

„Ако се кандидујете у страху од сопствених бирача, Америка ништа не може да учини за вас, нити ви можете нешто да учините за амерички народ, који је изабрао мене и председника Трампа. Потребни су вам демократски мандати да бисте постигли било шта од вредности у наредним годинама.“

Демократски мандат, према његовим речима, не може се освојити „ако противнике цензуришете и стављате у затвор, без обзира да ли је то вођа опозиције, или хришћанин која се моли у сопственој кући, или новинар која покушава да објави вест“.

„Нити ако игноришете питање – ко треба да буде део овог нашег заједничког друштва“, надовезао се.

Масовне имиграције

Говорећи о масовној имиграцији, Венс је навео да сваки пети човек који живи у Немачкој дошао је из иностранства и да је ово најхитније питање.

„То је резултат низа свесних одлука које су донели политичари широм света током деценије. Још јуче смо видели страхоте које су последице таквих одлука. Зашто се ово догодило? То је ужасна прича, али смо је чули превише пута у Европи, а нажалост и у САД. Тражилац азила, често младић у двадесетим, већ познат полицији, забија се аутомобилом у гомилу. Колико пута морамо да претрпимо ове ужасе пре него што променимо курс и окренемо нашу заједничку цивилизацију у новом правцу?“, питао је он.

Венс је казао да гласачи широм света све чешће бирају лидере који обећавају да ће спречити неконтролисане масовне доласке миграната.

„Одбацивање брига обичног гласача или још горе, гашење медија, поништавање избора, искључивање људи из политичког процеса јесу најсигурнији начин да се уништи демократија… Веровати у демократију значи разумети да сваки наш грађанин има памет и има глас. А ако одбијемо да слушамо тај глас, чак и наше најуспешније борбе ће имати мали учинак… Не треба да се плашимо наших људи, чак и када они износе ставове који се не слажу са руководством“, рекао је Венс.

(Н1)