Горан Бреговић: Вучић ради корисне ствари за Србију, има видљиве резултате, а то су за земљу која је изгубила рат огромни помаци

 У почетку сам мислио да прво све крене у Сарајеву, али у Сарајеву је све увек мало компликовако... Надам се да ћу им се допасти.

 Бреговић уједно прича и о томе како је захтевно волети "наше земље", како гласи упутство за употребу у Сарајеву, о Додику, Вучићу, демократији...

 САРАЈЕВО ИМА УПУТСТВО ЗА УПОТРЕБУ

 Кад живите у малом граду морате разумети да ако имате неку малу величину коју носите са собом морате је угурати у тај мали град. Ја сам научио да живим као Сарајлија и цео живот живим тако. А то значи да се не курчим по Сарајеву - јао видите какав сам велики.

 Сарајево има своја упутства за употребу - немој се курчити ово је Сарајево.

 О НЕПИСМЕНИМА И ДЕМОКРАТИЈИ

 Ја цео живот упирем у једну тачку, цео живот пишем музику која је у вези са традицијом. И цео живот притискам у исту тачку. И тако притискаш док не попусти. А код мене се то рано десило.

 Због рата сам морао да одрастем. Имао сам нагли скок из пелена у панталоне. Тако и моја музика.

У 21. веку ћемо морати да научимо да живимо заједно. Што нисмо до сада научили? Па ако упоредиш са природом где је све складно... Природа је имала много више година него човек да све усклади. Тако га једино могу правдати, мада бисмо могли да учимо и брже.

 Ми још не живимо у политичком добу, људи не знају да гласају, проценат неписмености је велики... То је опасно.

 Да је демократија перфектна и Аристотел би био за њу. А није. Био је за просвећену диктатуру.

 О ЧВАРЦИМА И ПОРНО ФИЛМУ

Тешко ће бити неке критичне грађанске масе као што је била она 1968. јер су успели да угурају неки хедонизам за обичног човека. Свако се мало затвори, одгледа два порно филма, види тамо неку полуголу певаљку, има увек довољно за неке чварке, има довољно да се убере неки парадајз код родбине... И тако се онда котрља све.

 О ВУЧИЋУ И ДОДИКУ 

 Нисам упознао овде данашње политичаре. Пре рата сам имао једног пријатеља који је био политичар али ми га је увек било жао. Увек сам мислио да то није занимање за мог пријатеља. Политичар у току своје каријере мало тога види што је урађено. Није то ко код занатлије који одмах види шта је урадио. Зато су занатлије срећни људи. У политици је све на дуге стазе а живот је кратак. Мало срећних људи сретнете у политици.

 Сумњам да политичари могу више... Ако желе да их изаберу поново. Радиш тако да те изаберу и следећи пут.

 Вучића не познајем, као ни Бакира Изетбеговића... Али Додика знам сто година јер је био у партији за коју смо агитовали пре рата. Увек сам Додика ценио и волео. Он је фини човек, он је неко кога бисте волели да имате за друга.

 Имам поруку за Београђане, за београдски слој интелектуалаца који су против Вучића. Мислим да он ради корисне ствари за Србију, има неке ствари које су видљиве као резултат. Када путујеш, видиш да неке нове фабрике, нове асфалтиране путеве, Београд који се гради, то су за овако малу земљу која је изгубила рат огромни помаци.

 ЗАРАТИЛО СЕ ЗБОГ ДВА ФРИЖИДЕРА

 У БиХ је скоро безнадежни случај. Трагична граница, директна граница у човечанству међу католицима, муслиманима и православцима.

 За Титове владавине смо лепо живели. Породица моје супруге је у то време живела у једном великом стану. Било их је много и они су то лепо решили - један фрижидер за влахе један за муслимане. То се тако решавало, није се морало заратити. Што се заратило? Схватили су да је компликовано имати два фрижидера... откуд знам.

 ТЕШКО ЈЕ ВОЛЕТИ НАШЕ ЗЕМЉЕ

 Ја сам манекен грађанског рата. Ја сам универзални патриота. Не мислим да морам да мрзим Србе да бих био Хрват. Или обрнуто.

Моја деца ће бити Французи а неће бити наши... И срећан сам због тога. Човек воли своју земљу а не зна се зашто. Зашто ја волим Босну? Било би ми паметније да волим неку нормалну земљу у којој се нормално живи. Срећнији сам да знам да ће волети Француску као што ја волим Босну. Љубав према Босни је компликована, захтевна.

 Мој деда је био војно лице, мој отац је био војно лице, да нисам био у паризу и ја бих био војно лице. Нашим земљама не требају им уметници већ само војници.

 То су тешке љубави, волети наше земље је компликовано.

(Курир)