Драгиша Чолић: Миладин Ковачевић и "никад чистији избори"

"Могао би да буде инцидент да су ти људи погрешно уписани (у бирачки списак) ако немају личну карту на тој адреси. Ако имају личну карту - то је све у реду", каже Миладин Ковачевић, директор Републичког завода за статистику (РЗС) и члан Републичке изборне комисије (РИК) - задужен за послове обраде и за контролу записника са бирачких места (Бета, 18. јануар 2024), на питање како је могуће да су неки бирачи регистровани чак и на трафо станицу, као место свог пребивалишта.

На слици - да ствар буде уверљивија, човек озбиљних година, рекло би се да је и он озбиљан - а није, па да анализирамо то што он рече - онако како би, по сведочењу овог аутора као адвоката, то требало да буде учињено од стране Тужилаштва, Управног суда, Уставног суда... а није и неће.

Најпре да разјаснимо једну ствар - разлику између пребивалишта и боравишта. Пребивалиште је место где је човеку центар животних активности, а боравиште је место где се он тренутно налази.

За бирачке спискове и ово о чему МК прича релевантно је само пребивалиште. Дакле, у конкретном случају трафо станице, човек може да се попне на трафо станицу, чак да се ту и сунча, може и да одрема - то би могло тренутно бити и његово боравиште, али да му ту буде и центар животних активности - тешко, чак и у земљи економског тигра, па би се то исто могло односити и на болницу, водовод и друге егзотичне дестинације уподобљене као станиште у овим до сада најчистијим изборима, како рече вожд, као правоснажни пресудитељ.

А не може ни у пракси - овде под праксом подразумевам оно што се тражи у редовним приликама, а не у сврху избора, јер колико је познато не постоје леx специјалис прописи који би се примењивали у изборним приликама. Елем, ви ако хоћете некога да пријавите да живи на вашој адреси, морате заједно са њим да одете у МУП и да са собом понесете личну карту и доказ о власништву. А МК и други званичници не обавештавају грађанство ко се у случају трафо станице (водовода, болнице...) појавио у МУП-у као власник са релевантним доказом о власништву издатом од катастра.

"Могао би да буде инцидент да су ти људи погрешно уписани (у бирачки списак) ако немају личну карту на тој адреси. Ако имају личну карту - то је све у реду", каже Миладин Ковачевић, директор Републичког завода за статистику (РЗС) и члан Републичке изборне комисије (РИК) - задужен за послове обраде и за контролу записника са бирачких места (Бета, 18. јануар 2024), на питање како је могуће да су неки бирачи регистровани чак и на трафо станицу, као место свог пребивалишта.

На слици - да ствар буде уверљивија, човек озбиљних година, рекло би се да је и он озбиљан - а није, па да анализирамо то што он рече - онако како би, по сведочењу овог аутора као адвоката, то требало да буде учињено од стране Тужилаштва, Управног суда, Уставног суда... а није и неће. 

Најпре да разјаснимо једну ствар - разлику између пребивалишта и боравишта. Пребивалиште је место где је човеку центар животних активности, а боравиште је место где се он тренутно налази.

За бирачке спискове и ово о чему МК прича релевантно је само пребивалиште. Дакле, у конкретном случају трафо станице, човек може да се попне на трафо станицу, чак да се ту и сунча, може и да одрема - то би могло тренутно бити и његово боравиште, али да му ту буде и центар животних активности - тешко, чак и у земљи економског тигра, па би се то исто могло односити и на болницу, водовод и друге егзотичне дестинације уподобљене као станиште у овим до сада најчистијим изборима, како рече вожд, као правоснажни пресудитељ.

А не може ни у пракси - овде под праксом подразумевам оно што се тражи у редовним приликама, а не у сврху избора, јер колико је познато не постоје леx специјалис прописи који би се примењивали у изборним приликама. Елем, ви ако хоћете некога да пријавите да живи на вашој адреси, морате заједно са њим да одете у МУП и да са собом понесете личну карту и доказ о власништву. А МК и други званичници не обавештавају грађанство ко се у случају трафо станице (водовода, болнице...) појавио у МУП-у као власник са релевантним доказом о власништву издатом од катастра.

И ту није крај редовној процедури - регистровани грађанин, мора потом да оде поново у МУП и да на основу тог папира тражи да се та промена унесе и у његову личну карту (и друге документе, саобраћајну дозволу, на пример) - а сви знамо колико те процедуре трају, те да тек потом, на основу такве личне карте, надлежни органи упишу тог грађанина у одговарајући бирачки списак, према адреси његовог новог пребивалишта.

Закључак: (1) или су они ту нешто скратили, па применили "леx процедуру" приликом издавања тих личних карата - у ком случају крше прописе, или (2) су за десетине хиљада таквих личних карата, у дужем временском периоду тзв. "изборног инжењеринга", наложили администрацији да обави један огроман нелегалан посао, који и много кошта грађане Србије, па би се једног дана могло поставити и питање одговорности, накнаде штете и сл.

Узмимо да је све то тако уредно и урађено за преко 30.000 нових Београђана, колико се помиње да их је тог дана допремљено аутобусима из братске Републике Српске и ко зна колико таквих из српских општина које овог пута нису гласале на локалним изборима - вратиће им ови ту услугу у марту кад код њих буду локални избори. Долазимо до миграција које су се тог дана десиле ка Београду, незабележених још од сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем у 17. веку.

А ако је то тако - све по прописима и правилима службе и урађено, ко је тај огромни посао наложио, ко га је обавио и колико је то грађане Србије коштало, јер не треба заборавити да то исто на крају дана треба и поново вратити у пређашње стање, јер нећемо ваљда дозволити да ти грађани наставе да егзистирају са дуплим личним картама - колико би тек из тога злоупотреба могло да уследи.

Ево, само примера ради, на адресу Гордане Видојковић, судије Вишег суда у Пожаревцу, стигло је обавештење о дугу - не њеном, него фантомског бирача пријављеног на њеној адреси без њеног знања кога она и не познаје и сад жена мора то да доказује, како не би банули извршитељи и почели да распродају њене ствари. И, како је то решено - обавестили су је да је она добила нови кућни број а не онај који годинама стоји на њеној кући. Она је успела да се одбрани, јер је правник и знала је шта јој је чинити, а колико ће неуких људи морати да ангажују адвокате и да се излажу непотребним трошковима.

Миладин Ковачевић је не само ординарни бирократа - ако ти у личној карти пише да живиш у трафо станици, за њега је то довољно и за њега као Миладина Ковачевића и за њега као члана Републичке изборне комисије и за њега који је испред те комисије задужен за послове обраде и за контролу записника са бирачких места.

За њега је ирелевантно да ли те злоупотребе потичу од других органа власти - Министарства унутрашњих послова, Министарства за државну и локалну самоуправу... он је чист, а тиме и бирачки спискови. Па, ко таквог човека поставља на тако одговорно место?! Нажалост, и ту је одговор јасан - намерно га таквог какав је, ту и постављају. А морао би на функцијама на којима се налази знати да су такви документи ништави од самог почетка - еx тунк, што би правници рекли, те да су и радње настале из таквих докумената ништаве од самог почетка.

Миладин Ковачевић је директно пао и на питање како је могуће да право гласа према бирачким списковима има укупно 6.500.666 особа, а да према попису из 2022. године, што би њему као директору Републичког завода за статистику морало бити познато, у Србији има 6.647.003 становника. Он признаје да то није реално, наводи да би реално то морало бити негде око 5,4 милиона бирача, наводи и неке разлоге - гласачи из иностранства не шаљу обавештење о својој смрти, претпоставља да би таквих могло бити око милион, а они морају да имају документ о њиховом брисању, такви су прописи... Па, ко је овлашћен да мења прописе - власт или грађани, а притом заборавља да је Републичка изборна комисија, чији је он члан, донела одлуку да је укупан број бирача у Србији за парламентарне изборе 17. децембра 6.500.165.

Да се за моменат вратим на оно горе постављемо питање око додељивања пребивалишта - ко је тај огромни посао наложио, ко га је обавио и колико је то грађане Србије коштало. Ту постоје само два одговора - или је тај посао заиста и обављен или није. Ако јесте, у питању је огроман посао, поготово ако се има увиду учесталост избора који се код нас обављају, а може се претпоставити да је фантомских бирача било и на ранијим изборима, да би једног дана неко, у случају озбиљних суђења, могао да постави питање њихових трошкова.

Једина одбрана која би у том случају могла да буде, била би да ти послови нису ни обављени, већ да је МУП та пребивалишта поделио на основу само њима знане леx процедуре (видели смо горе да леx специјалис прописа по томе за изборе нема), али би то истовремено било признање о изборним малверзацијама од којих су само неке овде поменуте, а то је такође кажњиво по важећем кривичном законику.

И на крају о ономе - "Никад чистији избори нису били". Па, какви су вам били они други избори ако су ови били најчистији.

(Директно)