Ђорђе Вукадиновић Вучићу и Дачићу: Шта је та компензација коју тражите и због које сте спремни да признате независност Косова?

 Моје питање иде на адресу председнице Владе и министарства спољних послова, али с' обзиром да у овом земљи председник републике одлучује чак и о канализацији у Борчи свакако да ова тема не може да прође и без њега. Али формално гледано питање иде на адресу Владе и министарства спољних послова.

Тиче се изјаве министра спољних послова Ивице Дачића од пре неки дан, тачније од понедељка 24. јуна ове године, када је, варирајући своју омиљену тему, више пута помињану и више пута набацивану и провлачену, министар Дачић тада, можда директније него раније, рекао следеће, цитирам: „Србија не може да призна независност Косова на целој његовој територији. То није компромис“. Дакле, та изјава министра, званичника српске владе, и првог потпредседника Владе Србије, поготово када је уклопимо и у много тога што смо чули претходних месеци од стране наших функционера, укључујући и председника републике овде у Скупштини када је долазио и држао експозе, уклапа се у тај један проблематични тренд где Србија иде и нуди и мољака за нешто што, не да није никакав компромис, већ је заправо, чак и када би било прихваћено, једно болно и понижавајуће решење. Наравно и противуставно, и при томе, начин на који се то питање поставља и тај предлог износи заправо девалвирају већ и онако лоше и неповољне позиције државе Србије по питању КиМ.

Чак и ако хоће државна политика да добије неку компензацију, онда се то не нуди тако као пиљарица на пијаци, јер наравно да се на тај начин неће добити ни оно мало што очекујете

Да то није усамљени случај и мишљење само једног, макар и високог функционера, показао је пар дана раније, и пре ове изјаве Ивице Дачића и сам Александар Вучић, који је приликом посете Белорусији изјавио следеће: „Жеља је многих да Србија призна независност Косова, а да заузврат не добије ништа“. Први делови изјаве и Вучића и Дачића су неспорни, али овај додатак који, сада већ редовно, иде уз те изјаве заиста најблаже речено изазива сумњу. То је дословно овако: „Ми нећемо признати независност Косова – ако не добијемо нешто заузврат“. И то се понавља.

Ја постављам питање највишим челницима ове земље који, свиђало се то нама или не, воде политику државе Србије – шта је та компензација у име које су они спремни да признају независност Космета?

Свака језичка и логичка анализа показује да када овако кажете: „Ми нећемо – осим уколико то и то...“, то заправо значи: „Ми хоћемо да признамо независност Косова уколико нам понудите компензацију у виду некаквог разграничења, или не знам чега другог или трећег“. Или, можда тзв. „Заједнице српских општина“ која је остала неиспуњена обавеза још од пре пар година, косовске, односно, бриселске стране?

Дакле, такав начин мишљења и таква формулација става деградира позицију државе Србије. То није позив на компромис до којег начелно сви држимо и који сви хоћемо и прижељкујемо, него је, као што рекох, урушавање ионако неповољних позиција државе Србије и, заправо, јасно и гласно изражавање спремности да се независност Косова призна – под условом некакве, званично још не знамо какве и које компензације.

Али није потребан Видовдан, нити нека посебна моћ виђења, да би се схватило колико је оваква политика и колико су овакви предлози лоши и контрапродуктивни

Као што рекох више пута, то је неприхватљиво, неуставно и контрапродуктивно чак и са становишта прокламованог циља. Чак и ако хоће државна политика да добије неку компензацију, онда се то не нуди тако као пиљарица на пијаци, јер наравно да се на тај начин неће добити ни оно мало што очекујете.

Поштоване колеге, драги грађани, сутра је Видовдан. А неки кажу да се на Видовдан  обично све јасније и боље види.

Али није потребан Видовдан, нити нека посебна моћ виђења, да би се схватило колико је оваква политика и колико су овакви предлози лоши и контрапродуктивни. Молим вас да о томе водимо рачуна док још није касно.

Хвала.

(НСПМ)

Видети још: Марко Ђурић: Вучић је вођа победничког тима без преседана на српској политичкој сцени од увођења вишестраначја