Ana Brnabić: Prvi prioritet predsednika Vučića jeste problem Kosova; meni i Vladi je ostavljen prostor da se bavimo drugim poslovima

Kada sam sa Anom Brnabić pravio prvi intervju, bila je ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu. I na kraju tog razgovora imala je čudnu ali simpatičnu molbu. Izdiktirala je broj telefona i rekla da je pozovem ukoliko primetim da ju je vlast promenila. Čini mi se da do sada nije bilo potrebe za tim pozivom, ali možda nisam dovoljno pažljivo pratio njen razvojni put u ovih nekoliko meseci otkako je postala predsednica Vlade.

Kad ste pomenuli uvoz, neki ekonomisti tvrde da je u vreme vašeg mandata uvoz počeo da raste brže od izvoza. Je li to istina i ako jeste, zašto je tako?

- U ovom trenutku uvoz jeste veći od izvoza i to je uslovljeno sa nekoliko faktora. Jedan od njih je i veća cena nafte, a mi smo tu uvoznici i to pravi disbalans. Drugo, suša je desetkovala poljoprivredu, tu je i jačanje dinara koje vuče veću vrednost uvoza, tako da se nabralo nekoliko uzroka koji nisu odraz promenjene politike Vlade. S duge strane, naš izvoz snažno raste, industrijska proizvodnja od januara do oktobra u poređenju sa prethodnom godinom ima rast od 3,5 odsto - u oktobru 2017. je bila veća 4,4 odsto nego u oktobru 2016. Meni je tu važno i da imam redovne sastanke sa Fiskalnim savetom…

Sa kojim se često ne slažete…

- Ne bih rekla da se ne slažem, samo imamo različite poglede na stvari. Kada oni kažu da nema previše razloga da se brinem što je rast BDP-a sporiji od projektovanog ako imamo dinamičan rast ekonomije, onda meni to uliva sigurnost.

A obavezuje li vas njihovo mišljenje da bi u 2018. penzije trebalo vratiti na nivo pre smanjenja?

- Taj problem sa penzijama moramo rešiti tokom iduće godine, jer ako ovako nastavimo sa pozitivnim trendovima u ekonomiji, udeo penzija u BDP-u doći će na održiv nivo. Onda se to može rešiti, da ljudi imaju penzije u skladu sa zakonom i dinamikom usklađivanja sa rastom plata.

Moguće da su penzije 2008. iz političkih razloga četiri puta povećavane, ali njihovo smanjenje od strane vlade koju ste nasledili nije ništa manje problematično; penzije su imovina i intervencija ima karakteristike krađe. Imate li utisak da se vlast ogrešila i o zakon i o jedan od najosetljivijih slojeva društva?

- Nemam taj utisak, a i objasniću. Ubeđena sam da su 2008. politički povećavane penzije i da ta povećanja nisu imala nikakvo ekonomsko opravdanje bazirano na većoj proizvodnji i većim prosečnim platama. Bila su četiri povećanja, dva puta redovno, ali dva puta su povećane vanredno - jednom 11 odsto i jednom 10 odsto. To je bilo neodrživo, vodilo nas je u bankrot i da više i nemate penzije. Jedina hrabra i odgovorna odluka je bila - secite to ili odosmo dođavola. Mislim da je to moralo da se uradi. Ne mislim da i dalje treba arbitrarno odlučuvati o penzijama, ali moramo sačekati da dođemo do toga da udeo penzija bude na održivom nivou, što je ispod 11 odsto BDP i da krenemo u normalnu isplatu penzija.

Ne bih potezao onu priču o fikusima, ali imam utisak da je u predsedniku Vučiću ostao premijerski refleks i da vam često „pomaže u poslu“?

- Stvarno ne mislim da to radi. Bavi se poslom u okviru ustavnih ovlašćenja i njegov prvi prioritet, u koji ulaže najviše energije i vremena, jeste problem Kosova. To je i ozbiljna podrška Vladi, jer je meni ostavljen prostor da se bavim drugim, pre svega ekonomskim poslovima. Pa i ovaj sastanak sa premijerima Bugarske, Rumunije i Grčke, što je izazvao kritike, nije onako kako je predstavljano. To spada u domen međunarodnih odnosa, a Vučić tu ima i lična prijateljstva. Ja sam bila sa njima na sastancima i na radnoj večeri, tako da kritike ne stoje.

Dobro, a kad ćete vi da se sastanete sa predsednicima Bugarske, Rumunije i Grčke?

- Čim budem imala nešto konkretno da uradim sa njima, ali sam se srela sa premijerima. Mislim da je prednost što imamo odličnu saradnju između predsednika i premijera i što idemo u istom smeru i imamo mnogo veću dinamiku i za Srbiju zajedno možemo mnogo više da uradimo. Evo u nedelju će biti otvaranje Kliničkog centra u Nišu, otvoriće ga predsednik i mislim da je to fer. Zato što je nemoguće da sam ja za pet meseci završila taj klinički centar. Mi smo samo stavili tačku na već započeti posao, ali njegova je zasluga da je do kraja doveden posao počet pre gotovo pet decenija i korektno je da on to i otvori.

Je li moglo usvajanje Zakona o budžetu da prođe bez ovakve bruke i zar stotine amandmana poslanika vladajuće koalicije za koje ni sami nisu glasali nije ponižavanje parlamenta?

- Mislim da vladajuća koalicija vodi legitimnu političku borbu u Skupštini, ali isto tako mislim da je atmosfera tamo strašna i ne doprinosi reformama i napretku Srbije. Žao mi je zbog toga.

Pada li vam na pamet da se učlanite u SNS i mislite li da bi vam tad bilo lakše?

- U ovom trenutku zaista o tome ne razmišljam. Ali da ne bude da bežim od tog pitanja - ne mislim da bi moje učlanjenje nešto mnogo promenilo. Srpska napredna stranka mi pruža potpuno razumevanje i mislim da je prepoznala da su uspeh i rezultati važni.

Vidite li sebe u politici posle završetka premijerske funkcije?

- Dobro pitanje, ali sada ne znam odgovor. Toliko mi se čini dug svaki dan, i ko zna šta će biti do kraja mandata.

- Do sada smo imali ekonomiju zasnovanu na investicijama i puno smo zavisili od privlačenja investitora i otvaranja radnih mesta koja nisu dobro plaćena i koja su služila da pokrenete proizvodnju i smanjite nezaposolenost. Tu smo došli na jedan dobar nivo, ali to ne treba da postane neki perpetuum mobile i odgovornost moje vlade je da napravi iskorak ka ekonomiji zasnovanoj na inovacijama. Kada imate takvu ekonomiju, vi više ne zavisite od investitora, vi zavisite od sopstvenih kapaciteta, pameti i donosite dodatnu vrednost. To ne može da se završi u mandatu ove vlade, ali ako propustimo šansu, opet ćemo se vratiti na staru priču. Bićemo oni koji kaskaju za drugima i čija se ekonomska politika svodi na borbu sa drugima u dovođenju bilo kakvih investitora. Bila bih neodgovorna kao predsednica Vlade da vodim takvu politiku.

U intervjuu na RTS-u pomenuli ste „takozvane istraživačke novinare“. To vam dođe da sad i ja kažem „takozvani političari“. Da li vam se to otelo ili stvarno tako mislite o novinarima?

- Ne, ne mislim tako o svim novinarima, ali mislim da postoje neki novinari koji sebe zovu istraživački, ali za koje lično mislim da nisu istraživački, već takozvani istraživački novinari. Ne kažem da u Srbiji ne postoje istraživački novinari i mediji, ali nisu svi koji se tako zovu to i zaista. Mislim da su čist senzacionalizam obučen u odelo istraživačkog novinara. Mogu i da vam dam i nekoliko primera i dokaza zašto nisu, ali ne bih dalje ulazila u tu polemiku.

Na šta mislite, na ono što su pisali o vama?

- Da. To se odlično vidi na neistinama koje su iznosili o meni i mojoj porodici. Ali opet kažem, postoje i pravi istraživački novinari. Na nož je dočekana i moja izjava da u Srbiji postoji malo objektivnih novinara, ali mislim da je, na žalost, tako. To je moje lično mišljenje.

Posao novinara i jeste da kritikuju vlast, morate se na to navići?

- Nije problem kritika, ali je problem kada u novinama građanske orijentacije pročitate „oni bilmezi iz SNS-a“. U toj partiji imate više od 600.000 ljudi i ne možete tako da napišete.

Ne kažem da je to u redu, ali polemika na tu temu bi nas odvela daleko. Reči kojima mediji bliski vlastima opisuju političke protivnike vladajuće partije nije pristojno ni u kafani izgovoriti.

- Razgovarala sam sa Grupom za slobodu medija i opet dolazimo na priču o polarizaciji koja nas koči. I ta polarizacija u medijima je veoma loša za Srbiju i zato hoću da razgovaram i razgovaraću i dalje. Ne moramo da se slažemo, ali novinari mi nisu neprijatelji i ne mislim da imam neprijatelje u medijima

(Blic)