Марк Гудејл, професор са Оксфорда: Штета од ископавања литијума у долини Јадра биће апсолутно неизбежна, а можда и катастрофална. Користе се милиони литара хемикалија и једна од најагресивнијих хемијских интервенција које постоје

Штета приликом ископавања литијума у долини Јадра биће неизбежна, а можда и катастрофална, не бих се изненадио да тако буде, каже у разговору за Радар професор Марк Гудејл, антрополог са Оксфорда који се годинама бави истраживањем литијума у Боливији, земљи која има највише "белог злата" на свету.

Компанија Рио Тинто наставља своје планове за ископавање литијума у долини Јадар, чиме Србији прети еколошка катастрофа. Штета по животну средину апсолутно је неизбежна, истиче професор Гудејл, наводећи да је ископавање литијума сложен процес, а да само рударење не може да не остави последице.

„И Боливија се суочавала са истим питањима као и Србија сада: да ли да ископавамо литијум, ако то урадимо, какве ће бити последице, како се то уклапа у нашу ‘зелену транзицију’, који су различити актери у том пројекту… Баш 2023. године смо завршили то четворогодишње истраживање на основу које сада пишем књигу“, наводи професор Гудејл.

Додаје да разумевање ископавања литијума захтева интердисиплинарну експертизу.

„Једна особа не може да разуме све те аспекте, ту су проблеми хемијског инжењеринга, ту су геолошка питања, политичка, економска… Ја сам на неки начин био одговоран за културну, политичку, друштвену димензију пројекта. А имали смо и друге истраживаче који су време проводили у заједницама где је литијум био ископаван“, наводи Гудејл.

Истиче да је то веома компликован пројекат, и да све те аспекте не може да разуме само једна особа.

Зашто литијум?

„Литијум је метал, алкални метал, веома лаган. Заправо је најлакши у универзуму. Наравно, поставља се питање: зашто литијум, а не неки други метал или минерал? Све се своди на чињеницу да, када се користи у батеријама, литијум има одређене карактеристике које га чине идеалним за производњу и складиштење енергије. Способан је да произведе огромну количину густине енергије, количину енергије по маси. Литијум се користи у мобилним телефонима, а прво се користио у потрошачкој електроници“, објашњава професор.

Литијум-јонске батерије имају, додаје, централну улогу у транзицији са нафте и гаса ка такозваним чистим изворима енергије, пошто се користе у транспорту.

„У тој транзицији, литијум-јонске батерије имају суштинску улогу, пошто се батерије користе у транспорту, а транспорт произведе око 20 посто укупног издувног загађења. Литијум-јонске батерије ће бити главна технологија у наредних 20 или 30 година“, наводи он.

Експлозија тржишта

Професор каже да се литијум Јужној Америци литијум рудари из слане воде, дакле – из течности, што је потпуно другачије од онога што се планира у долини Јадар.

„Други начин је рударење, дакле та стена, јадарит, који је откривен пре око 20 година од стране геолога Рио Тинта, садржи различите ствари у руди – једна је бор, а друга литијум. За то су знали и пре 20 година, али тржиште литијума није било ни близу онога што је данас. Дакле, постојало је тржиште и 2004, али није било електричних возила. Користио се у медицини, за биполарни поремећај и за нуклеарно оружје. Али тржиште литијума за електрична возила – то је ново“, истиче Гудејл.

Експлозија тржишта се, каже, десила пре четири године.

„Када сам почео пројекат у Боливији 2019. године, тона литијум-карбоната била је око 7.000 долара. Цена је 2023. године скочила на између 50 и 60.000 долаза. Потражња је проузроковала експлозију тржишта. Почела је велика „литијумска грозница“. Залиха има у Португалу, Немачкој, и сада у Западној Србији, која је можда највећа у Европи“, наводи професор.

Необично ископавање у насељеној области

Гудејл се осврће на последице ископавања литијума по животну средину.

„Једна од ствари коју сам видео и прочитао о долини Јадра, и оно што случај чини необичним, чак и у глобалном контексту, јесте чињеница да је планиран у насељеној, пољопривредној области. Тамо где људи живе. Што није ни налик рудницима литијума у Западној Аустралији, који и даље производе највећу количину литијума на свету, а који се налазе у пустињској области. Главна разлика је што није пољопривредна зона, није насељена област, већ пустиња где немате реке од којих људи зависе“, наводи професор.

Агресивне хемијске интервенције

Саговорник Радара истиче и да се, приликом добијања литијума користи једна од најагресивнијих хемијских интервенција које постоје.

„Користе се милиони литара хемикалија да би се добио тај метал“, истиче, додајући да се у том процесу стварају тоне токсичног отпада.

Иако Боливија и даље није започела индустријску производњу литијум карбоната (планираног финалног производа Рио Тинтовог рудника), још 2017. године је основала државно литијумско предузеће, које остварује сарадњу са страним компанијама.

„То је веома различит приступ од уобичајеног издавања дозволе страним компанијама да врше експлоатацију за одређену накнаду, које онда износе профит у иностранство. То што сада раде са литијумом, претходно су урадили са природним гасом, када су 2006. године национализовали нафтну и гасну индустрију – што је био први потез Ева Моралеса након што је изабран за председника. У наредних десетак година, Боливија је тако зарадила милијарде долара и успела је да добар део тих прихода прерасподели кроз социјална давања. Основали су нове фондове за труднице, за студенте… У Србији имате веома другачији случај. Највећи део профита ићи ће англо-аустралијској компанији Рио Тинто, а не народу Србије“, указао је Гудејл.

Будући да се седишта Рио Тинта налазе у Лондону и Мелбурну, то значи да новац неће чак завршити ни у ЕУ, напоменуо је.

„Постоји та иницијална инвестиција од 2,2 милијарде, а онда током година имате и те мале приходе пореза. Шта ће влада у Србији да уради са тим? Да ли ће уложити у путеве, школе и остале ствари? То је важно питање“, истиче професор.

Потрага Европе за литијумом

Додаје да је процес проширења Европске уније (ЕУ) паузиран.

„Србија је држава која је део ЕУ процеса, а ЕУ очајнички трага са изворима литијума у Европи. Ту је Немачка, али залихе су, колико разумем, знатно веће у Србији. Могу да разумем зашто је ЕУ заинтересована за копање литијума у Србији, јер они то виде као приближавање Србије ЕУ, која има, посебно Немачка, велику аутоиндустрију“, наводи професор.

Аутоиндустрија и увоз батерија из Кине

После 2020. године, успостављен је „Европски зелени договор“, према којем ће Европа у наредних 30 година постати први континент где нема сагоревања фосилних горива.

„Велике аутокомпаније у Европи најавиле су да ће трансформисати своју производњу, и зато морају да купују батерије из Кине, Јапана и Јужне Кореје. ЕУ и аутокомпаније су забринуте јер Кина доминира литијумских тржиштем. ЕУ и аутокомпаније очајнички покушавају да напаве батерије у Европи, да не морају да их увозе из Кине“, напомиње.

Штета апсолутно неизбежна

Професор Марк Гудејл каже да је сам процес рударења хемијски врло агресиван.

„Рио Тинто и друге компаније имају на десетине пројеката широм света. Мислим да би било добро да само погледамо њихове извештаје, да видимо шта се дешавало. Чак и уз најбољу намеру, штета по животну средину је неизбежна. Апсолутно неизбежна. Рио Тинто је компанија која нема ниједан рудник литијума. Јесте друга највећа компанија по рударењу у свету, али не литијума. Имамо пуно питања без одговора. Али, имамо питање на које већ имамо одговор, а то је: хоће ли бити велике и непоправљиве штете по животну средину у вези са пројектом Јадар? Мислим да дефинитивно хоће“, истиче он.

Жртва житеља Јадра за добробит Европе и света

Додаје и да се од житеља Јадра тражи да се жртвују за добробит Европе и света.

„Мислим да се од житеља Јадра тражи да се жртвују, да жртвују своја пољопривредна добра и потенцијално – екосистем, за добробит Европе и добробит света. У најбољем случају, биће еколошке штете која би могла да буде катастрофална, и не бих био изненађен да тако буде.. да уништи средства за живот људи у тој области“, истиче професор Марк Гудејл.

(Н1)