Ана Брнабић: Први приоритет председника Вучића јесте проблем Косова; мени и Влади је остављен простор да се бавимо другим пословима

Када сам са Аном Брнабић правио први интервју, била је министарка за државну управу и локалну самоуправу. И на крају тог разговора имала је чудну али симпатичну молбу. Издиктирала је број телефона и рекла да је позовем уколико приметим да ју је власт променила. Чини ми се да до сада није било потребе за тим позивом, али можда нисам довољно пажљиво пратио њен развојни пут у ових неколико месеци откако је постала председница Владе.

Кад сте поменули увоз, неки економисти тврде да је у време вашег мандата увоз почео да расте брже од извоза. Је ли то истина и ако јесте, зашто је тако?

- У овом тренутку увоз јесте већи од извоза и то је условљено са неколико фактора. Један од њих је и већа цена нафте, а ми смо ту увозници и то прави дисбаланс. Друго, суша је десетковала пољопривреду, ту је и јачање динара које вуче већу вредност увоза, тако да се набрало неколико узрока који нису одраз промењене политике Владе. С дуге стране, наш извоз снажно расте, индустријска производња од јануара до октобра у поређењу са претходном годином има раст од 3,5 одсто - у октобру 2017. је била већа 4,4 одсто него у октобру 2016. Мени је ту важно и да имам редовне састанке са Фискалним саветом…

Са којим се често не слажете…

- Не бих рекла да се не слажем, само имамо различите погледе на ствари. Када они кажу да нема превише разлога да се бринем што је раст БДП-а спорији од пројектованог ако имамо динамичан раст економије, онда мени то улива сигурност.

А обавезује ли вас њихово мишљење да би у 2018. пензије требало вратити на ниво пре смањења?

- Тај проблем са пензијама морамо решити током идуће године, јер ако овако наставимо са позитивним трендовима у економији, удео пензија у БДП-у доћи ће на одржив ниво. Онда се то може решити, да људи имају пензије у складу са законом и динамиком усклађивања са растом плата.

Могуће да су пензије 2008. из политичких разлога четири пута повећаване, али њихово смањење од стране владе коју сте наследили није ништа мање проблематично; пензије су имовина и интервенција има карактеристике крађе. Имате ли утисак да се власт огрешила и о закон и о један од најосетљивијих слојева друштва?

- Немам тај утисак, а и објаснићу. Убеђена сам да су 2008. политички повећаване пензије и да та повећања нису имала никакво економско оправдање базирано на већој производњи и већим просечним платама. Била су четири повећања, два пута редовно, али два пута су повећане ванредно - једном 11 одсто и једном 10 одсто. То је било неодрживо, водило нас је у банкрот и да више и немате пензије. Једина храбра и одговорна одлука је била - сеците то или одосмо дођавола. Мислим да је то морало да се уради. Не мислим да и даље треба арбитрарно одлучувати о пензијама, али морамо сачекати да дођемо до тога да удео пензија буде на одрживом нивоу, што је испод 11 одсто БДП и да кренемо у нормалну исплату пензија.

Не бих потезао ону причу о фикусима, али имам утисак да је у председнику Вучићу остао премијерски рефлекс и да вам често „помаже у послу“?

- Стварно не мислим да то ради. Бави се послом у оквиру уставних овлашћења и његов први приоритет, у који улаже највише енергије и времена, јесте проблем Косова. То је и озбиљна подршка Влади, јер је мени остављен простор да се бавим другим, пре свега економским пословима. Па и овај састанак са премијерима Бугарске, Румуније и Грчке, што је изазвао критике, није онако како је представљано. То спада у домен међународних односа, а Вучић ту има и лична пријатељства. Ја сам била са њима на састанцима и на радној вечери, тако да критике не стоје.

Добро, а кад ћете ви да се састанете са председницима Бугарске, Румуније и Грчке?

- Чим будем имала нешто конкретно да урадим са њима, али сам се срела са премијерима. Мислим да је предност што имамо одличну сарадњу између председника и премијера и што идемо у истом смеру и имамо много већу динамику и за Србију заједно можемо много више да урадимо. Ево у недељу ће бити отварање Клиничког центра у Нишу, отвориће га председник и мислим да је то фер. Зато што је немогуће да сам ја за пет месеци завршила тај клинички центар. Ми смо само ставили тачку на већ започети посао, али његова је заслуга да је до краја доведен посао почет пре готово пет деценија и коректно је да он то и отвори.

Је ли могло усвајање Закона о буџету да прође без овакве бруке и зар стотине амандмана посланика владајуће коалиције за које ни сами нису гласали није понижавање парламента?

- Мислим да владајућа коалиција води легитимну политичку борбу у Скупштини, али исто тако мислим да је атмосфера тамо страшна и не доприноси реформама и напретку Србије. Жао ми је због тога.

Пада ли вам на памет да се учланите у СНС и мислите ли да би вам тад било лакше?

- У овом тренутку заиста о томе не размишљам. Али да не буде да бежим од тог питања - не мислим да би моје учлањење нешто много променило. Српска напредна странка ми пружа потпуно разумевање и мислим да је препознала да су успех и резултати важни.

Видите ли себе у политици после завршетка премијерске функције?

- Добро питање, али сада не знам одговор. Толико ми се чини дуг сваки дан, и ко зна шта ће бити до краја мандата.

- До сада смо имали економију засновану на инвестицијама и пуно смо зависили од привлачења инвеститора и отварања радних места која нису добро плаћена и која су служила да покренете производњу и смањите незапосоленост. Ту смо дошли на један добар ниво, али то не треба да постане неки перпетуум мобиле и одговорност моје владе је да направи искорак ка економији заснованој на иновацијама. Када имате такву економију, ви више не зависите од инвеститора, ви зависите од сопствених капацитета, памети и доносите додатну вредност. То не може да се заврши у мандату ове владе, али ако пропустимо шансу, опет ћемо се вратити на стару причу. Бићемо они који каскају за другима и чија се економска политика своди на борбу са другима у довођењу било каквих инвеститора. Била бих неодговорна као председница Владе да водим такву политику.

У интервјуу на РТС-у поменули сте „такозване истраживачке новинаре“. То вам дође да сад и ја кажем „такозвани политичари“. Да ли вам се то отело или стварно тако мислите о новинарима?

- Не, не мислим тако о свим новинарима, али мислим да постоје неки новинари који себе зову истраживачки, али за које лично мислим да нису истраживачки, већ такозвани истраживачки новинари. Не кажем да у Србији не постоје истраживачки новинари и медији, али нису сви који се тако зову то и заиста. Мислим да су чист сензационализам обучен у одело истраживачког новинара. Могу и да вам дам и неколико примера и доказа зашто нису, али не бих даље улазила у ту полемику.

На шта мислите, на оно што су писали о вама?

- Да. То се одлично види на неистинама које су износили о мени и мојој породици. Али опет кажем, постоје и прави истраживачки новинари. На нож је дочекана и моја изјава да у Србији постоји мало објективних новинара, али мислим да је, на жалост, тако. То је моје лично мишљење.

Посао новинара и јесте да критикују власт, морате се на то навићи?

- Није проблем критика, али је проблем када у новинама грађанске оријентације прочитате „они билмези из СНС-а“. У тој партији имате више од 600.000 људи и не можете тако да напишете.

Не кажем да је то у реду, али полемика на ту тему би нас одвела далеко. Речи којима медији блиски властима описују политичке противнике владајуће партије није пристојно ни у кафани изговорити.

- Разговарала сам са Групом за слободу медија и опет долазимо на причу о поларизацији која нас кочи. И та поларизација у медијима је веома лоша за Србију и зато хоћу да разговарам и разговараћу и даље. Не морамо да се слажемо, али новинари ми нису непријатељи и не мислим да имам непријатеље у медијима

(Блиц)