Zatvorimo gubitaše - spasimo Srbiju

U Srbiji se vodi godinama, čak decenijama, jalova rasprava o spasavanju propalih firmi koje nemaju nikakvu razumnu priliku da postanu unosna preduzeća bar za jednu deceniju, a verovatno nikada. Spasavanje propalih je priča koju uspevaju da održe i sprovedu političari, a na dugoročnu štetu i teret svih poreskih obveznika, dok se za one koji imaju razumnu priliku da postanu unosni i odmah donesu materijalnu korist celom društvu, državna podrška pruža na stidljiv način.

JAT je večna crna rupa srpske ekonomije i poreskih obveznika. To propalo preduzeće stalno gomila velike gubitke i nema nikakve razumne izglede da postane unosno bar za još jednu generaciju. JAT, ime koje snažno podseća na neuspelu i propalu državu, moraće večno da se izdržava na grbači poreskih obveznika. JAT raspolaže sa oko 80 posada na 10 aviona (standard u EU je 3,5 posade) po avionu. Sa avionima starim skoro tri decenije u proseku i ljudstvom prosečno starim blizu pola veka godina, JAT nema nikakvu perspektivu, a usluga koja se pruža je slaba. Unutar EU takve beskonačne subvencije bile bi ograničene i zabranjene.

Da li je Srbiji uopšte potreban avioprevoznik po takvoj ceni? Gašenje JAT-a bio bi spas za poreske obveznike. Ponovo predlažemo da se JAT ugasi kao preduzeće, a da svi zaposleni primaju punu platu do penzije iz budžeta države. To bi manje stajalo poreske obveznike u Srbiji nego suludo i beskonačno podržavanje propalog preduzeća koje niko neće da kupi na tenderima. Nikakvo strateško partnerstvo i novo preduzeće kome se otpisuje 170 miliona evra duga (dakle sve pada na teret poreskih obveznika) neće pomoći. Nikakva nova uprava (opet bivši “samoupravljači“) neće pomoći jer postoji jako malo unosnih avioprevoznika na svetu.

Postoji mišljenje da bi u slučaju nestanka JAT-a strani prevoznici podigli cene prevoza. Koliko to ima veze sa stvarnošću posebno je pitanje. Zbog čega se ne dozvoljava bitno povećanje niskobudžetnim prevoznicima kao što su to Easyjet ili Ryanair da lete sa aerodroma Nikola Tesla? Potpuno se zaobilazi bitna činjenica da oni koji putuju treba da snose troškove svog putovanja avionom. Zbog čega bi svi poreski obveznici u Srbiji, pogotovo siromašni, trebalo da plaćaju preko poreza i zaduživanja u inostranstvu subvencije propalom JAT-u? Putovanja avionom koristi relativno mali broj i to imućnijih ljudi koji treba da plate punu cenu za pogodnosti takvog putovanja.

Ista situacija je i sa železarom u Smederevu. Proizvodnja tog preduzeća nema nikakvu razumnu priliku da postane unosna bez večnih subvencija države (na stotine miliona evra), dakle iz džepa svih poreskih obveznika. Uz to i ogromna potrošnja struje toj železari mora da bude subvenionisana. I sa 5000 zaposlenih u ovom propalom preduzeću treba postupiti na isti način kao što je predloženo u slučaju JAT-a.

U šta uložiti državna sredstva? Predlažemo da se to odmah učini u poljoprivredu i vodoprivredu. Uložena sredstva se odmah vraćaju svima. Povećanje prinosa i umanjenje posledica suše ili zaštita od poplava, a takođe i sniženje cena hrane biće odmah opipljivo svima. U ovom slučaju država treba da objasni narodu da je bitnije ulagati u produktivnih 500.000 seljaka i njihovih porodica nego u 7000 zaposlenih koji nemaju nikakve prilike da stanu i ostanu unosno na svojim ekonomskim nogama. Ovako, država se zadužuje u inostranstvu za pomoć večnim gubitašima, dok u isto vreme stranci kupuju naše plodne oranice.

Autor je redovan član Matice srpske u Novom Sadu