Економска политика | |||
Затворимо губиташе - спасимо Србију |
![]() |
![]() |
![]() |
понедељак, 24. јун 2013. | |
ЈАТ је вечна црна рупа српске економије и пореских обвезника. То пропало предузеће стално гомила велике губитке и нема никакве разумне изгледе да постане уносно бар за још једну генерацију. ЈАТ, име које снажно подсећа на неуспелу и пропалу државу, мораће вечно да се издржава на грбачи пореских обвезника. ЈАТ располаже са око 80 посада на 10 авиона (стандард у ЕУ је 3,5 посаде) по авиону. Са авионима старим скоро три деценије у просеку и људством просечно старим близу пола века година, ЈАТ нема никакву перспективу, а услуга која се пружа је слаба. Унутар ЕУ такве бесконачне субвенције биле би ограничене и забрањене. Да ли је Србији уопште потребан авиопревозник по таквој цени? Гашење ЈАТ-а био би спас за пореске обвезнике. Поново предлажемо да се ЈАТ угаси као предузеће, а да сви запослени примају пуну плату до пензије из буџета државе. То би мање стајало пореске обвезнике у Србији него сулудо и бесконачно подржавање пропалог предузећа које нико неће да купи на тендерима. Никакво стратешко партнерство и ново предузеће коме се отписује 170 милиона евра дуга (дакле све пада на терет пореских обвезника) неће помоћи. Никаква нова управа (опет бивши “самоуправљачи“) неће помоћи јер постоји јако мало уносних авиопревозника на свету.
Иста ситуација је и са железаром у Смедереву. Производња тог предузећа нема никакву разумну прилику да постане уносна без вечних субвенција државе (на стотине милиона евра), дакле из џепа свих пореских обвезника. Уз то и огромна потрошња струје тој железари мора да буде субвенионисана. И са 5000 запослених у овом пропалом предузећу треба поступити на исти начин као што је предложено у случају ЈАТ-а. У шта уложити државна средства? Предлажемо да се то одмах учини у пољопривреду и водопривреду. Уложена средства се одмах враћају свима. Повећање приноса и умањење последица суше или заштита од поплава, а такође и снижење цена хране биће одмах опипљиво свима. У овом случају држава треба да објасни народу да је битније улагати у продуктивних 500.000 сељака и њихових породица него у 7000 запослених који немају никакве прилике да стану и остану уносно на својим економским ногама. Овако, држава се задужује у иностранству за помоћ вечним губиташима, док у исто време странци купују наше плодне оранице. Аутор је редован члан Матице српске у Новом Саду |