петак, 22. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Економска политика > "Студија изводљивости" за Косово
Економска политика

"Студија изводљивости" за Косово

PDF Штампа Ел. пошта
Дејан Мировић   
уторак, 16. октобар 2012.

Европска комисија је 10. октобра 2012. објавила документ под називом "Feasibility Study on a Stabilisation and Association Agreement between the EU and Kosovo*" (у даљем тексту: Студија изводљивости о ССП између ЕУ и Косова) и "Kosovo Analytical Report 2012" (Косово – Аналитички извештај 2012. у којем се очигледно не појављује чак ни чувена фуснота у наслову).

Само доношење Студије изводљивости о ССП између ЕУ и Косова је несумњив доказ да Брисел такозвано Косово третира као посебну државу. На пример, конфедерална државна заједница СЦГ је у априлу 2005. године добила једну Студију изводљивости.

На исти закључак упућује и анализа текста Студија изводљивости о ССП између ЕУ и Косова. У фусноти на стр. 1 се наводи да статус такозваног Косова треба тражити између Резолуције 1244 СБ УН и мишљења Међународног суда правде о проглашењу независности. Дакле, језичко и логичко тумачење показује да Приштина и Брисел могу тумачити ову фусноту како им одговара. (И то је све у вези са суверенитетом Србије на Косову у документу који има 14 страница).

Затим се на стр. 2 Студије изводљивости о ССП између ЕУ и Косова (у потпуности) обара главни (и дугогодишњи) аргумент овдашњих заступника тезе да је могућа политика ЕУ и Косово. Или, тако често помињана тврдња да пет чланица ЕУ није признало такозвано Косово. И да ће то спречити одвајање јужне српске покрајине (и чланство те квазидржаве у ЕУ). Насупрот томе, у Студији изводљивости се наводи: ''Придруживање Косова Европској унији није у конфликту са чињеницом да државе чланице Уније имају различиту позицију у вези са статусом Косова према међународном праву" (The association of  Kosovo to the European Union is not in conflict with the fact that the Member States of the Union have different positions on the status of Kosovo under international law).[1]

Више него јасно за сваког неутралног и неострашћеног посматрача.

На сличан закључак упућују и друге формулације из Студије изводљивости о ССП између ЕУ и Косова. На пример, на стр. 3 и 12 се наводи да се ССП закључује од стране Савета министра на основу члана 217. и 218. Уговора о функционисању ЕУ (''These agreements were concluded by the Council on the basis of Article 218 Treaty on the Functioning of the EU''). Са друге стране, у члану 218. Уговора о функционисању ЕУ се наводи да се међународни споразуми закључују између ЕУ и трећих држава или међународних организација. Дакле, пошто такозвано Косово није међународна огранизација, очигледно је да се та нелегална творевина третира од стране ЕК као држава.

Исто се може закључити и када се прочита члан 217. у којем се наводи да ЕУ закључује споразуме на бази реципроцитета са државама или међународним организацијама.

Такође, на стр. 5. Студије изводљивости о ССП између ЕУ и Косова се наводи да ЕУ тесно сарађује са такозваним Министарством за европске интеграције и Националним саветом за ЕУ интеграције Косова.

На стр. 6. се наводи могућност да такозвано Косово буде члан Европске банке за обнову и развој, као и подаци о помоћи из ИПА фонда који је такође предвиђен само за државе.

На стр. 7. и 10. Студије изводљивости о ССП између ЕУ и Косова се тврди да на такозваном Косову (где се некажњено тргује људским органима) наводно постоји владавина права и да је то добар основ за започињање преговора о ССП (''Kosovo is ready to start negotiating a Stabilisation and Association Agreement'').

Ништа мања хипокризија се појављује и на стр. 9. Студије изводљивости о ССП између ЕУ и Косова. Тврди се да се на територији те квазидржаве поштују људска и мањинска права загарантована од стране Савета Европе и УН.

На стр. 11 и 13. Студије изводљивости о ССП између ЕУ и Косова се наводи да ЕК тесно сарађује и са такозваним Министарством за трговину и индустрију Косова. Управо то министарство треба да има важну улогу у преговорима око ССП-а, истиче Европска комисија.

У закључку Студије изводљивости о ССП између ЕУ и Косова на стр. 11-14 истиче се да такозвано Косово напредује ка ЕУ још од 1999. године. Правосуђе напредује у свом раду, као и реформе које воде ка тржишној економији, тврди ЕК.

Такође, ЕК истиче да Косово наводно одржава добре односе са својим ''суседима'' (осим, изгледа, са Србијом јер, ''Kosovo has also established good relations with most of its neighbours'').

Европска комисија изражава и (патетично) жаљење што је такозвано Косово једина ''земља'' на западном Балакану која нема користи од закљученог договора о либерализацији визног режима (''Kosovo is currently the only country of the Western Balkans that does not yet have contractual relations with the EU or benefit from the visa liberalisation'').

Коначно, у Студији изводљивости о ССП између ЕУ и Косова се подсећа да је Савет министара ЕУ закључио још у децембру 2011. да Косово има ''европску перспективу''.

На крају овог документа се констатује и да је највећи ''изазов'' питање севера Косова (''део Косова'' за ЕК). Затим се препоручује властима у Приштини да створе услове који ће омогућити Србима да ''осете'' да имају ''будућност на Косову''.

У том смислу, констатује се да прогрес на путу ка ЕУ и закључивању ССП-а зависи само од такозваног Косова (''The pace of progress depends on Kosovo''). Дакле, Република Србија се и не помиње.

Претходном треба додати и да према члану 238. Уговора о функционисању ЕУ (други део Лисабонског уговора) у Европском савету и Савету министара (као најзначајнијим институцијама ЕУ), квалификована већина од 1. новембра 2014. ће чинити најмање 55% чланица и 65% популације. Такође, државе чланице које желе да блокирају одлуку о преговорима са неком трећом државом морају имати више од 35% популације од укупне популације ЕУ. Такође, уздржавање од гласања не спречава усвајање оних договора у Европском савету и Савету министара који захтевају једногласност.[2]

Тумачење, после усвајања Студије изводљивост о ССП између ЕУ и Косова сасвим је могућ следећи развој догађаја. EУ и такозвано Косово ће након доношења Студије изводљивости закључити ССП. Европски савет и Савет министара ће одобрити овај уговор на основу члана 238. Уговора о функционисању ЕУ. Шпанија, Румунија, Словачка, Кипар и Грчка ће бити уздржани приликом тог гласања. Међутим, такав њихов став неће спречити усвајање ССП између ЕУ и Косова.

Или, ако (којим чудом) ослабљене кризом и економски зависне од Немачке државе попут Шпаније или Грчке, буду гласале против такозваног европског пута Косова, оне неће имати ''мањину за блокаду'' која према члану 238. Уговора о функционисању ЕУ чини преко 35% популације (Шпанија, Румунија, Грчка, Словачка и Кипар заједно чине око око 15 % популације ЕУ).

Дакле, пут такозваног Косова ка ССП-у је широм отворен након 10. октобра 2012. Или, пет држава чланица ЕУ који нису признале такозвано Косово неће моћи да спрече потписивање ССП након доношења Студије о изводљивости. Наравно, после ССП следи кандидатура Косова за ЕУ. И у последњој фази Уговор о приступању Косова ЕУ. Уосталом, такав расплет догађаја након добијања Студије изводљивости не крије и нови немачки амбасадор у Србији Хајнц Вилхелм. Он је само два дана након објављивања Студије изводљивости изјавио да Косово треба да буде члан ЕУ.[3]


[1] Такође, наводи се и: ' From the legal point of view, however, it suffices to find that the fact that some Member States do not recognise Kosovo as an independent state does not constitute a legal obstacle for the Kosovo authorities to implement the obligations that would arise from an association agreement''.

[2] Према члану 218. Уговора о функционисању ЕУ споразуми са другим државма се закључују уз квалификовану већину у Савету министара, осим са земљама кандидатима за приступање ЕУ када је потребна једногласност.

[3] Амбасадор Немачке Хајнц Вилхелм је изјавио Србија не треба да спречава ''Косово да постане члан УН и ЕУ'', више о томе ''Политика''13. октобар 2012.

 

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер