Prijem Kosova u MMF

Nekoliko nedelja nakon zaključivanja ugovora između Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda o uzimanju kredita u vrednosti od 3 milijarde evra objavljeno je da je takozvana država Kosovo (iako nije član Ujedinjenih nacija) primljena u MMF kao 186. član tog fonda. Ovu informaciju je početkom maja 2009. godine objavio Vol strit žurnal, a 9. maja 2009. godine je objavljena izjava tzv. premijera kvazidržave Kosovo Hašima Tačija u kojoj on potvrđuje prijem Kosova u MMF. Tači je izjavio da je članstvo u MMF-u “velika ekonomska i politička pobeda” zato što je time “Kosovo dobilo snažan atribut međunarodnog subjektiviteta, međunarodno priznanje, jer je od 96 zemalja koje su podržale Kosovo bilo i onih koje još nisu priznale nezavisnost Kosova”.[1] Mediji su objavili i da je za takozvano Kosovo predviđena kvota za članstvo u MMF-u u vrednosti od 88,64 miliona dolara.

Vest o prijemu Kosova u MMF objavljena je 9. maja na tzv. Dan Evrope (dan koji slavi cela Evropa može biti samo Dan pobede nad fašizmom, a ne dan koji slave briselske institucije). Predstavnici EU na Kosovu su iskoristili taj datum da ponovo naglase kako Kosovo i Srbiju vide kao dve odvojene države. Šef Kancelarije Evropske komisije na Kosovu Renco Davidi je istakao da je Kosovo navodno evropska zemlja i da zato može postati član EU, kao i da je “Kosovo deo procesa stabilizacije i pridruživanja, Kosovo kao deo zapadnog Balkana može ući u Evropsku uniju kada se ispune uslovi”. Zatim je predstavnik EU odgovorio na pitanje kada će ta kvazidržava postati član EU: “To ne zavisi od nas nego od vas, od načina izrade politike, institucionalnih reformi, možda će biti potrebno tri, četiri ili pet godina, zavisi od unutrašnjih promena” (ovako kratke rokove za prijem Srbije u EU ne pominje niti jedan predstavnik EU u Beogradu).

Tači je povodom Dana Evrope i prijema Kosova u MMF izjavio i da je njegova vlada usvojila Plan partnerstva za evropske integracije i otvorila Agenciju za razvoj i evropske integracije (inače, sličan plan i agencija za integracije postoje i u Beogradu, pa se, dakle, i u tom smislu Srbija i Kosovo posmatraju kao odvojene države). Tači je svoje izlaganje završio sa nekoliko “probriselskih” fraza: “Evropska budućnost Kosova je osigurana. A kada će to biti, zavisi od nas, što više uspeha postignemo u upravljanju, vladavini zakona, borbi protiv negativnih pojava, to će naš put biti kraći”[2] (skoro iste fraze koriste i prozapadno orijentisane vlasti u Beogradu, samo se umesto Kosova govori o Republici Srbiji).

Takođe, takozvani međunarodni civilni predstavnik na Kosovu Piter Fejt je izjavio da će “priznanje Kosova u MMF-u biti važan korak za ekonomski razvoj Kosova... U tom duhu, čestitam Kosovu članstvo u MMF i ohrabrujem ponudu Kosova za članstvo u drugim organizacijama”.[3]

Kakvu podršku kvazidržava Kosovo dobija od Brisela i MMF-a pokazuje i podatak da je iz pretpristupnih fondova EU (IPA fondova) predviđena suma od 565 miliona evra za Kosovo u periodu od 2007–2012. godine. To je približno 50 odsto sume koja je predviđena za Srbiju, iako u Srbiji živi oko 4 puta više stanovnika nego na Kosovu. Naravno, ulazak Kosova u MMF je podržao i potpredsednik SAD DŽozef Bajden, koga su prozapadne vlasti u Beogradu tako dugo čekale. Odmah nakon posete Beogradu Bajden je izjavio u Prištini: “Prijem Kosova u MMF je još jedan dokaz da međunarodna zajednica prihvata realnost nezavisnog Kosova.”[4]

Ipak, ova vest o prijemu Kosova u MMF nije mogla biti ignorisana čak ni u prozapadno orijentisanim medijima u Srbiji. Zato su najviši srpski rukovodioci morali da se oglase povodom ovakvog diplomatskog i ekonomskog skandala, koji su Srbiji priredili “partneri” iz MMF, SAD i Brisela.

Predsednik Tadić nije čak smeo ni blago da kritikuje MMF, SAD i Brisel. “Mala je bila verovatnoća da se spreči ulazak Kosova u MMF”, pokušao je da uteši Tadić srpske građane koji su mesecima bili ubeđivani da je MMF “prijateljska” organizacija koja želi ekonomski da pomogne Srbiji. Takođe, premijer Cvetković je izjavio da je bilo “realno” da Kosovo bude primljeno u MMF, a potpredsednik vlade Mlađan Dinkić je pokušao da uteši građane rečima da će Kosovo kao budući novi član MMF-a sigurno morati da preuzme svoje dugove[5].

Međutim, čak ni to nije bilo tačno. Dug Kosova o kome je govorio Dinkić je 30. aprila 2009. iznosio, prema podacima Narodne banke Srbije, milijardu i 110 miliona dolara. Taj dug je proteklih godina plaćala Srbija. Na primer, samo u periodu 2002–2009. Srbija je isplatila MMF-u 427 miliona dolara kosovskog duga. Godinama su se u srpskoj javnosti vodile rasprave o tome šta treba uraditi sa tim dugom. Tada je glavni argument prozapadnih vlasti u Beogradu bio da ako bi Srbija prestala da plaća dug, to bi bilo formalno priznanje da Kosovo nije deo Srbije. U maju 2009. godine, nakon prijema Kosova u MMF, postalo je jasno i da taj argument više nema nikakvog osnova. Da situacija bude gora, i nakon prijema Kosova u MMF, dug od 1,1 milijardu dolara će nastaviti da plaća Srbija!

Žalosnu istinu o neokolonijalnom odnosu Srbije prema Zapadu otkrivaju sledeće činjenice. Prozapadno orijentisani profesor Beogradskog univerziteta Boris Begović, koji je učestvovao u pregovorima o statusu Kosova vođenim pre nekoliko godina, otvoreno je demantovao tvrdnje vlasti u Beogradu da će kvazidržava Kosovo preuzeti dug od 1,1 milijarde dolara nakon ulaska u MMF: “Srbija će nastaviti da vraća kosovski dug, jer da bi se desilo suprotno, mora da postoji saglasnost sve tri strane, Srbije, Kosova i MMF-a.”[6] Slično je izjavio i tzv. ministar ekonomije u vladi Kosova Ahmet Šalja: “Kosovo neće preuzeti obaveze kojima se kalkuliše u pojedinim srpskim krugovima.”[7]

Kada se imaju u vidu ove činjenice, jasno je da će Srbija nastaviti da plaća dug Kosova MMF-u, ili da finansira kvazidržavu Kosovo i nakon prijema u MMF! Srbija će i dalje finasirati, po nalogu Zapada, kvazidržavu Kosovo koja proteruje Srbe i otima približno 15 odsto srpske teritorije! Skoro neverovatno, ali istinito.

U kontekstu rasprave o dugu Kosova, jasno je da su prozapadne vlasti, ukoliko su zaista htele da zaštite srpske ekonomske interese, mogle da uslove plaćanje duga od 1,1 milijarde dolara MMF-u neprimanjem Kosova u članstvo ove organizacije. To bi uradila svaka ozbiljna i nezavisna vlast. Očigledno je da takva vlast ne postoji u Beogradu. Ova vlast će po svaku cenu ispunjavati i druge štetne zahteve MMF-a koji su već doveli do velikih društvenih problema u Srbiji. Na primer, nakon usvajanja rebalansa budžeta u aprilu 2009. godine koji je zahtevao MMF, i uskraćivanja približno 40 odsto prihoda fakultetima i školama, prosvetni sindikati su krajem maja najavili proteste, a rukovodstva fakulteta ukidanje prijemnih ispita na fakultetima u Srbiji! Istovremeno, iako se nalazi u teškoj ekonomskoj situaciji, prozapadno orijentisana vlast u Beogradu i ne pomišlja (ili ne sme) da traži povoljne kredite od Ruske Federacije, već traži od MMF-a kredite pod veoma nepovoljnim uslovima, iako je Moskva krajem maja 2009. najavila da će uložiti 10 milijardi dolara u hartije od vrednosti MMF-a.

Sve ove činjenice pokazuju zašto je neophodno da Srbijom, u ekonomskom smislu, vladaju njeni građani, a ne Zapad. Činjenice govore i o tome da će Zapad nastaviti da politički i ekonomski uništava Srbiju pre svega preko MMF-a.