Postoji rizik za tešku socijalnu krizu

(El pais)

Političke vlasti obično preteruju kada govore o riziku koji se nadvio nad ekonomijom, kako bi se izbeglo da se te pretnje pretvore u neku vrstu preventivnog rata. Ali opasnost postoji: finansijska kriza koja je izbila pre skoro dve godine, mutirala je u ekonomsku krizu i preko nezaposlenosti može da se pretvori u “tešku ljudsku i socijalnu” krizu sa nesagledivim političkim posledicama, kaže Robert Zelik, predsednik svetske banke.

Ekonomisti optimisti kažu da je u razvijenom svetu najgore iza nas. Da li je tako i u zemljama u usponu?

R. Zelik: Finansijsko tržište se malo oporavilo u nekim zemljama, kako razvijenim tako i onim u usponu. Berze su počele da rastu. Ali treba biti oprezan, jer je upotreba produktivnih kapaciteta i delje veoma, veoma slaba. I to je signal za upozorenje. Ministri finansija G-7 i G-20 prenose određeno olakšanje, jer se pad zaustavio i iako možemo da imamo nizak ili negativan rast, situacija je nešto bolja. Ali ekonomisti i ljudi iz industrija su svesni da će oporavak još kasniti, i da će biti sporiji od predviđenog.

A šta Vi mislite?

R. Zelik: Da niko u to nije sasvim siguran. Postoji visok stepen nesigurnosti, rizika. A jedna finansijska institucija posvećena razvoju, mora da se usredsredi na to da ne zanemari rizike.

Koji do njih su najopasniji?

R. Zelik: Ima ih mnogo. Možda je glavni taj što i dalje treba sanirati finansijski sistem: SAD su napravile korake u dobrom pravcu, ali još uvek ima banaka sa ozbiljnim teškoćama povezanih sa kreditima za potrošnju, kreditnim karticama ili u građevinartsvu. Osim toga, SAD više od Evrope zavise od tržišta akcijama, a to tržište se još nije oporavilo.

Svetska banka obično napada protekcionizam i upozorila je na teškoće u više ekonomskih oblasti.

R. Zelik: Postoje dodatni rizici. Latinska Amerika se držala prilično dobro, mada su Meksiko i Centralna Amerika pod pritiskom jer mnogo zavise od tržišta SAD. Istočna Evropa je u delikatnoj situaciji, posebno Baltičke zemlje i druge kao što je Rumunija. Druge tamne zone su kako opasnost povezana sa protekcionizmom, tako i privatni dug u zemljama u usponu, uprkos pomoći MMF. Zatim postoji ono što ja zovem faktor X, ono što se nikada ne vidi da dolazi (kao grip A). Znam da sav svet raspravlja da li je došlo do zelenih izdanaka ili nije. Moje mišljenje je da u ovakvim prilikama niko sa sigurnošću ne zna šta će se dogoditi i najbolje je biti spreman za bilo kakvu nepredviđenu okolnost.

Istočna Evropa može da donese novu oluju?

R. Zelik: Kriza je izazvala probleme sa posledicama po banke. Šest velikih evropskih banaka poseduje 90% finansijskog sistema u regionu, i ako povuku svoj kapital posledice će biti negativne. Zato smo 31 milijardu dolara stavili na raspolaganje bankama, a doprinos EU će se popeti na još 20 milijardi evra.

Uprkos toj nesigurnosti, za kada određujete početak oporavka?

R. Zelik: Ima ljudi koji govore o kraju 2009, dok drugi kažu početkom 2010. godine. U svakom slučaju, to će biti oporavak sporog intenziteta u toku dužeg vremena, jer postoji mnogo kapaciteta koji se ne koriste u industriji, a nezaposlenost će i dalje rasti i to je dobra podloga za populističke i protekcionističke politike. Među zemljama u usponu ima velikih razlika: Kina može da iznenadi u usponu, postigla je dobre rezultate svojim planom za stimulaciju ekonomije. Za zemlje kao Meksiko i Brazil glavna pretnja je u tome što nemaju pristupa finansiranju. Zatim ima desetak afričkih zemalja, kao Libija, Obala slonovače, koje su neotporne i vide da je njihov razvoj u opasnosti. A postoji uspavana prehrambena kriza, koja se nije toliko smirila kao što ljudi misle.

Rizik da se ponovi depresija iz tridesetih godina XX veka je definitivno iz nas?

R. Zelik: Verovatnoća je niska, ali nikada nije jednaka nuli. Dve velike razlike u odnosu na te godine su drugačije reagovanje centralnih banaka (koje su bile veoma aktivne tridesetih godina bile su deo problema) i protekcionizam, koji je tada zatvorio tržišta. Ne verujem da je depresija moguća, ali ako se dogodi, biće strašna. Za zemlje u razvoju sa prosečnim dohotkom po glavi, kao Kolumbija ili Peru, koje su uradile dobar posao, trajanje ove krize u toku godina, imalo bi ogromnu socijalnu cenu i treba da radimo na tome da se to ne dogodi. U azijskoj krizi iz 1997. ceo svet se pitao da li će Kina prevazići teškoće, a sada je jedan od izvora globalnog rasta. Što više takvih izvora imamo, bolje će ići svetskoj ekonomiji.

Posle vrtoglavog rasta nezaposlenosti i protesta koji su se javili u mnogi zemljama, vidite li rizik da dođe do socijalne krize?

R. Zelik: Može da se dogodi. Ono što je počelo kao velika finansijska kriza i pretvorilo se u duboku ekonomsku krizu, sada ide ka velikoj krizi nezaposlenosti, i ako ne preduzmemo mere, postoji rizik da postane velika ljudska i socijalna kriza sa veoma važnim političkim implikacijama. Ključ bi mogao da bude u preduzimanju stimulativnih mera. Ako za primer uzmemo Kinu iz 1998, investicije u infrastrukturu su joj poslužile za zapošljavanje, ali takođe i za stvaranje baze za produktivnost i budući rast. Ako stvaramo infrastrukturu koja će zaposliti ljude, to bi mogao da bude način da sjedinimo izazove na kratak rok sa strategijom da duži rok.

Razvijeni svet godinama škrtari u pomoći za razvoj, ali sa krizom su se brzo aktivirali državni resursi za pomoć bankama. To Vas razočarava?

R. Zelik: Predsednik Brazila Lula, rekao je na sastanku G-20 da je najvažnije za zemlje u usponu to da razvijene zemlje ponovo počnu da rastu. Živimo u globalnoj ekonomiji. Meksiko i Centralna Amerika ne mogu da rastu ako SAD ne rastu. Ako Evropa ne izađe iz tunela, to će imati posledice na Afriku i ostatak sveta. Zato ima smisla prvi novac usmeriti na stimulativne planove i sanirati zaražene aktive banaka. Sledeći korak je da se nastavi sa pritiskom da bi se uradilo više za razvijene zemlje, još dalje do MMF. Fond postoji da bi sanirao krizu balansa isplata i finansijsku krizu. Ali Svetska banka je ta koja mora da brine o sanitarnim programima, o prehrambenoj sigurnosti, o poljoprivrednoj proizvodnji i o investicijama u infrastrukturu.

Ima li dovoljno novca?

R. Zelik: U ovom trenutku smo dobro kapitalizovani, ali nema dovoljno državnog novca da se suočimo sa svi problemima; treba samo baciti pogled na deficite pa videti zašto je tako. Zato primenjujemo neke novitete da bi privukli privatni kapital, kao penzione fondove ili nezavisne fondove, da bi to investirali u zemljama u usponu. Do sada se mislilo da te zemlje donose mnogo rizika, ali posle ovoga što se dogodilo, treba početi misliti da najveći rizici nisu bili u njima.

Koliko je novca potrebno Svetskoj banci?

R. Zelik: To zavisi od dužine trajanja krize. U ovim momentima hoćemo da se osiguramo da se zemlje ne povuku u politici pomoći za razvoj. Obično navodim Španiju kao primer zemlje koja doživljava veliki ekonomski zastoj, ali pokušava da održi i čak da poveća svoju pomoć drugima.

Kako ide sa obećanjima koja je dala grupa G-20?

R. Zelik: Mislim da su poslednji sastanci G-20 uspeh. Sastanak u Lodonu je doneo veoma pozitivna rešenja o planovima za stimulaciji ili o pretnji od protekcionizma. Izazov je sada usmeriti sve na specifične potrebe zemalja u razvoju na sledećem sastanku koji će se održati u septembru u Nju Jorku.

(Razgovarali: Alisia Gonsales i Klaudi Peres; prevod: Branislav Đorđević)