Opet MMF

Evo nam opet starih poznanika. Dok čitate ove redove (ako ih neko uopšte čita), u Vladi Srbije počinju pregovori sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda. Taman smo se odvikli od njih, nije ih bilo dve godine, a i oni od nas: praktično su zatvorili kancelariju u Beogradu, pa nemaju ni zvaničnog predstavnika. Ali se, eto, pojavila želja naših vlasti da ponovo sarađuju sa Fondom.

Zašto ih je Srbija pozvala? Potpredsednik Vlade Božidar Đelić tvrdi da nema reči o finansijskoj podršci MMF-a Srbiji, kao nepotrebnoj, već da se radi o želji da se popravi investicioni ugled zemlje u svetu kroz moralnu podršku jedne tako renomirane firme. Ja ipak ne verujem da je to istina, već da se radi o smirivanju javnosti po starom sistemu „sve je u redu” i „ništa nas ne može iznenaditi”.

Investicioni rejting treba uvek popravljati, ali se bojim da ovog trenutka nikakav trud neće dovesti nove investitore, a, nažalost, ni sprečiti mnoge postojeće da odu. Takva su vremena. A pad kursa dinara i akcija na berzi baš svedoče o odlasku stranih investitora: oni prodaju akcije i kupuju evre i stvaraju neravnoteže na tržištima deviza i kapitala.

MMF je svetska finansijska „vatrogasna” brigada i dobro ga je u vreme krize imati na svojoj strani, jer novac brzo može zatrebati: Mađarskoj je trebalo samo nekoliko nedelja da upadne u krizu. Naime, finansijski sistem zemlje može ugroziti više procesa. Na primer, topljenje deviznih rezervi zbog odbrane kursa dinara. Ili, povlačenje kapitala stranih banaka iz Srbije, uključujući i njihov kapital u Narodnoj banci (tzv. REPO operacije). Ili, problem finansiranja trgovinskog deficita itd.

Iz tih razloga bilo bi dobro unapred obezbediti potrebnu podršku MMF-a ukoliko se ukaže potreba. Da li će to biti klasičan stend baj aranžman ili nešto drugo manje je važno. Ovo tim pre zato što se red pred šalterom MMF-a već stvara. Ukrajina i Mađarska su dobile kredite, a pominju se baltičke republike, Turska, Belorusija, Bugarska itd.

Zanimljivo je pitanje kreditnog kapaciteta MMF-a. On je sada na 250 milijardi dolara, što je sasvim nedovoljno za sanaciju velikih zemalja kao što su Brazil, Indija ili Meksiko, ali može da pruži dovoljnu podršku malim državama.

Taj novac će verovatno biti brzo potrošen ukoliko kriza nastavi da se širi. Ipak, postoje neke opcije. Prva je da zapadne zemlje odvoje dodatna sredstva na klasičan način, u vidu depozita. Druga je da MMF izda sopstvene obveznice na svetskom tržištu kapitala, koje bi mu lako donele znatan novac. I treće, može da emituje tzv. specijalna prava vučenja, što je praktično MMF-ov novac, i da tako postane svetska centralna banka. Ove dve poslednje mogućnosti nikada do sada nisu korišćene. A u kuloarima se šuška o podizanju kreditnog potencijala Fonda na hiljadu milijardi dolara.

Postoji još jedan motiv poziva MMF-u. To je želja jednog dela vlade da se obuzdaju preveliki apetiti mnogih i unutar i van vlade koje budžet ne može da podnese, a posebno u tmurnim vremenima. Dakle, onima koji brinu o budžetu dobro će doći mogućnost da kažu da MMF to-i-to ne dozvoljava, pa bili to potpredsednik za socijalna pitanja, ministri za infrastrukturu i ekonomiju ili sindikati prosvetnih ili nekih drugih radnika.

Znamo da MMF ne sklapa aranžmane i ne daje pare bezuslovno, već uvek iscedi, ili nametne, uslove koje zemlja mora sa ispuni. I ovom prilikom u igri će biti stari i poznati zahtevi. Prvi od njih je obuzdavanje državne potrošnje, odnosno smanjenje budžetskog deficita, kao uvek najvažnijeg uslova MMF-a za dalje razgovore.

Drugi kandidat je politika kursa, verovatno u pravcu depresijacije dinara. Ali ne slobodnim padom valute, što je mogućnost koju je iskusila Mađarska prethodnih nedelja, već promišljeno, a radi povećanja konkurentnosti i održanja izvoza. Jer, problem Srbije je, po MMF-u, visoki i rastući spoljni deficit u sve nepovoljnijem okruženju, pa bi korisno bilo omogućiti rast izvoza kursnim putem.

Treća opcija jeste zahtev za dalje strukturne reforme, kako u finansijskom sektoru, tako i u realnom. Verovatno će na stolu biti i zahtev za privatizaciju velikih preduzeća javnog sektora u dužem roku, jer sada nije pravi trenutak za takav poduhvat.

Nije prijatno kada se MMF umeša u domaće poslove, makar zato što to ne godi nacionalnom dostojanstvu. Ali, ovog puta je, verujem, podrška posebno dobrodošla, jer oluju koja se nazire iza zapadnih granica nije dobro dočekati bez manevarske rezerve, tj. dodatnog izvora kapitala koji bi se mogao upotrebiti prema potrebi.

Direktor ekonomskih studija CLDS