петак, 22. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Економска политика > Незаконита судска извршења пензионерима уз благослов Народне банке Србије или зашто је угашена СДК
Економска политика

Незаконита судска извршења пензионерима уз благослов Народне банке Србије или зашто је угашена СДК

PDF Штампа Ел. пошта
Ђорђе Стојковић   
субота, 02. јануар 2016.

Некада је Служба друштвеног књиговодства- СДК (касније Завод за обрачун плаћања -ЗОП) водила поступак принудне наплате. СДК је водила регистар свих правних и физичких лица која обављају делатност. Дакле, не само предузећа већ и физичка лица која обављају делатност предузетника, а то значи да имају радњу или било какву другу пословну делатност да обављају као инокосно предузеће- предузетник  су уписани у регистар код СДК (ЗОП).

Тај регистар служи да би се рачуни предузећа или физичких лица која обављају делатност могли блокирати и извршити принудна наплата, по основу меница, судских одлука, одлука пореских и царинских органа. Пошто је ЗОП угашен 31.12.2002. године тај регистар и послове принудне наплате преузима Народна банка Србије.

Овде ћу се бавити случајем инвалидске пензионерке Б.В. који није усамљен, већ таквих случајева има на хиљаде у Републици Србији годишње и доказаћу да НБС не може пуним капацитетом и способношћу да обавља послове принудне наплате, као што је то некада чинила СДК, пошто за то није оспособљена ни кадровски, ни стручно. Овај случај иде у прилог тези да је укидање СДК и разбијање њене кадровске базе био планиран злочин над платним прометом Републике Србије и немерљива грешка, коју поред привреде сваког дана плаћају и грађани.

Случај почиње тако што инвалидска пензионерка Б.В. губи судски спор против своје бивше фирме, који је повела за неисплаћене плате, на суду у Крагујевцу и суд по њеном месту становања- суд у Београду 20.07.2011 оверава Решење о извршењу по коме мора да плати судске трошкове својој бившој фирми. Суд у Београду већ доноси Решење о извршењу да се пензионерки Б.В. „блокирају сви рачуни због принудне наплате судских трошкова“. То Решење доноси као да се ради о правном лицу или физичком лицу које обавља привредну делатност.

Решење јој не бива достављено, али бива достављено Принудној наплати Народне банке Србије, која наређује Банци Интеса а.д. Београд, где пензионерка има динарски текући рачун на који прима пензију, да изврши принудну наплату и блокира јој текући рачун. Банка Интеса а.д. Београд поступа по Решењу суда и Решењу принудне наплате НБС и у потпуности блокира текући рачун пензионерке Б.В. као да се ради о предузећу или физичком лицу које обавља привредну делатност. Међутим, Закон о извршењу штити лична примања грађана, запослених и пензионера, тако да се принудна наплата по закону може вршити тако да једна трећина примања грађана буде заштићена од принудне наплате, јер су то средства неопходна за живот.

На приговор Банци Интеса а.д. Београд, да пензионерка Б.В. није предузеће ни физичко лице које обавља делатност, стиже 01.11.2011 оштар допис од Правне службе Банке Интеса а.д. Београд, да „они поступају по налогу Принудне наплате НБС и по Решењу суда, а да је пензионерка Б.В. требала сама да учини све што је у њеној моћи да до принудне наплате не дође“ (Слика 4 у прилогу).

Пензионерка Б.В. се месецима жали Апелационом суду на Решење о извршењу, али одговора месецима нема, а када је стигао било је касно, јер је незаконито Решење о извршењу било извршено у потпуности. Тако се противзаконито три месеца пензионерки Б.В. одбијала цела пензија на име принудне наплате, не остављајући јој средства за живот. Из Принудне наплате НБС одговарају да су поступили апсолутно у складу са законом, иако то не желе да доставе писмено, већ одговарају само телефонски.

Дакле овај процес је изгледао овако:

- Суд оверава противзаконито Решење о извршењу наређујући обуставу са текућег рачуна пензионерке, као да се ради и предузећу или физичком лицу које обавља привредну делатност и тиме крши Закон о извршењу (Слике: 1, 2 и 3 у прилогу)

- Решење о извршењу стиже у принудну наплату НБС

- Принудна наплата НБС, због незнања и лоше кадровске оспособљености да обавља послове принудне наплате третира пензионера као предузеће или предузетника и наређује принудну наплату са текућег рачуна и свих рачуна пензионерке Б.В. уместо да врати Решење суду уз образложење

- Банка Интеса а.д. Београд због незнања и лоше кадровске оспособљености поступа по незаконитим налозима суда и Принудне наплате НБС, уместо да им врати Решење уз образложење (Слике: 5 и 6 у прилогу)

- Банка Интеса а.д. Београд три месеца у континуитету врши заплену целокупног примања пензије пензионерке Б.В. остављајући је без средстава за живот

- Пензионерка Б.В. се жали Апелационом суду на Решење о извршењу и не добија одговор

- Пензионерка Б.В. контактира Контролу НБС у вези са овим и они тврде да је све по закону

- Месецима касније (у фебруару 2012, иако је датирано на 16.11.2011) добија одоговор од Апелационог суда да ће размотрити њену притужбу, већ више од три године није разматрано . (Слика 7 у прилогу)

То што је суд наредио Принудној наплати НБС да блокира рачун на који пензионерка Б.В. прима пензију је противзаконито зато што је то њено лично примање, а не пословни рачун са којег послује као предузетник. Пензионери не обављају делатност, већ примају стечену пензију, као што запослени примају плату.

Када се запосленом лицу донесе Решење о извршењу онда се оно адресира на његовог послодавца, који је по Закону о извршењу дужан да обуставља по њему, али мора да остави запосленом једну трећину плате неопходну за живот. Када се пензионеру донесе Решење о извршењу онда се оно адресира на ПИО Фонд, који је дужан да по њему поступи, али опет по Закону о извршењу мора пензионеру да остави за живот једну трећину пензије. То што је суд наредио Банци Интеса а.д. Београд да блокира текући рачун пензионерки, то би било као да је наредио поштару који разноси пензију да не однесе пензију на кућну адресу пензионерке, него да је носи у суд.

Не може се наредити исплатиоцу у овом случају банци или поштару да неком обуставља пензију, али се може одредити оном ко пензију обрачунава, а то је ПИО Фонд. У противзаконите одлуке суда у овом раду нећу да улазим, пошто лоше правосуђе није тема овог рада, већ лош систем платног промета. Принудна наплата НБС је била дужна када је била суочена са противзаконитим и противразумским Решењем о извршењу да га суду врати уз образложење да се над физичким лицима која не обављају привредну делатност не може вршити принудна наплата са текућег рачуна.

У случају пропуста Принудне наплате НБС да то уради, дужна је била Банка Интеса а.д. Београд, да обавести Принудну наплату НБС и суд да је немогуће извршити Решење о извршењу и блокаду текућег рачуна, пошто се не ради о предузећу или физичком лицу које обавља делатност, већ о обичној инвалидској пензионерки која прима пензију од ПИО Фонда. Ни принудна наплата НБС није уочила притивзаконитост  Решења о извршењу, ни Банка Интеса а.д. Београд.

То доводи до закључка да нису стручно и кадровски оспособљени да раде послове СДК, за које су се толико борили да могу и желе да их раде, када су лобирали за укидање СДК. Интересантно звучи чињеница да док је Банка Интеса а.д. Београд држала текући рачун пензионерке Б.В. у блокади и скидала све долазеће приливе са рачуна у корист извршења принудне наплате, истовремено је скидала износе чекова који су доспевали на терет текућег рачуна пензионерке и тиме је банка свесно задуживала текући рачун пензионерке у недозвољени минус, за шта јој је зарачунавала додатну камату.

Када су рачуни у блокади на терет изрвшења онда сва остала потраживања на терет рачуна мирују, док се не исплати извршење. Банка Интеса а.д. Београд није испоштовала ни то, већ је свесно доводила у недозвољено прекорачење минус своје клијенткиње, инвалидске пензионерке Б.В. и још јој зарачунавала додатну камату од 5% на недозвољени минус по текућем рачуну (Слике 5 и 6 у прилогу). Ова чињеница говори да је пословна банка заинтересована само за свој профит, а никако за интерес клијента или државе или закона.

Да постоји СДК,  сценарио студије случаја би изгледао овако:

- Суд оверава противзаконито Решење о принудној наплати са текућег рачуна пензионерке Б.В. и наређује потпуну блокаду рачуна

- Решење о извршењу стиже у СДК, који држи регистар правних и физичких лица која обављају делатност

- СДК утврђује да пензионерка не обавља привредну делатност

- СДК враћа суду Решење о извршењу уз образложење да не може да поступи по Решењу суда, пошто пензионерка не обавља делатност и даје поуку суду да измени решење и адресата и пошаље Решење о извршењу ПИО фонду који обрачунава и исплаћује пензију пензионерки, како би он извршио обуставу на име принудне наплате

- Суд прима допис из СДК  и поступа по њему мењајући Решење о извршењу и адресирајући га на ПИО фонд

- ПИО фонд добија Решење о извршењу и почиње да поступа по њему, с тим што на рачун суда уплаћује највише две трећине пензије, а једну трећину на рачун пензинерке остављајући јој тако средства за живот по Закону о извршењу .

Нажалост, СДК не постоји већ 12 пуних година и за то време у финансијском систему Републике Србије влада потпуни хаос, а ова студија случаја илуструје само један мали део тог хаоса, који се ломи преко леђа грађана Србије, њених поштених пореских обвезника. Посао СДК доказано не могу и не желе да раде Народна банка Србије и пословне банке. Делом због недостатка воље, а делом због нестручности и незнања. Док је постојала СДК, она је поступала у интересу закона, стварајући еквилибријум у систему платног промета. СДК није било брига да ли ће се замерити држави или предузећу или суду.

СДК би свакако послала допис ако уочи неправилност у поступању. СДК јесте убирала профите од провизија на трансакције, али није имала потребу да се осети угроженом да не изгуби профит, па да је то наведе да поступа ван закона. Профит није било оно што је мотивисало службенике и руководство СДК у пословању, јер су они сасвим јасно знали шта им је мисија. СДК је била савршен регулаторни механизам, али због својих прихода од провизија на трансакције у платном промету, пословне банке су лобирале за гашењем СДК и добиле су тај део колача СДК. Међутим, када је реч о регулаторним функцијама СДК, то нису преузеле. Банке поступају у складу са тиме да опстану на тржишту, њих није брига да ли ће извршавати противзаконита Решења о извршењу или ће додатно задуживати клијентов рачун под блокадом да би узимале дуплу камату. Оне раде све што могу да зараде.

Народна банка Србије с друге стране није стручно оспособљена да ради ни послове из свог основног домена емисионе и централне банке, а камоли да на себе преузме улогу СДК, што се и показало када су две велике банке у врло кратком временском року пропале недавно, а да НБС није на време уочила поткапитализацију (Агробанка и Развојна банка Војводине). Овде се треба подсетити како је то изгледало 2003. године првих дана по укидању СДК, када је у угледном београдском недељнику „Време“ изашао текст поводом укидања ЗОП (СДК), у коме су говорили тадашњи гувернер НБЈ и министар финансија, али и „један банкарски службеник који је прошао обуку за платни промет“:

„Велике ми мудрости – платни промет“, коментарисао је за „Време“ један банкарски службеник који је прошао обуку за послове платног промета. „Не разумем чему толика фама. Шта мислите, да су они из СДК надљуди па само они могу знати како се то ради? Глупости! Наравно, потребно је времена да се све заиста ухода и то не зависи само од нас већ и од коминтената“.[1]

Сада, 12 година после је сасвим јасно да неки „службеник који је прошао обуку за послове платног промета“ не може ни после 12 година да ради оно што су радили службеници СДК. Службеници СДК су били високо профилисани кадрови и врло мотивисани да служе држави, али је држава издала њих. Нажалост, кадровска база СДК је разбијена и ко зна када ћемо у будућности моћи да у Републици Србији направимо такву Службу?

 

 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер