Naftno-gasni sporazum: Miniranje gasovoda

 (NIN, 13.11.2008)

Naftno-gasni sporazum Srbije i Rusije sastoji se iz tri dela: izgradnje magistralnog gasovoda, izgradnje podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor i prodaje 51 odsto kapitala NIS-a. Najveće dileme za građane Srbije, kada je u pitanju taj sporazum, izaziva navodno niska cena koju bi Rusi trebalo da plate za preuzimanje 51 odsto kapitala NIS-a.

Neki ministri su raspravu o tome pretvorili u populističku buku kojoj hronično manjkaju bilo kakvi ozbiljni argumenti. A stvari stoje ovako. Prema Međunarodnoj agenciji za energetiku IEA (International Energy Agency) iz Vašingtona, koja je u avgustu ove godine radila procene kretanja cena nafte za 2008. i 2009, te cene su podeljene u tri kategorije: pesimističku od 100 dolara po barelu, osnovnu od 110 dolara po barelu i optimističku od 124 dolara po barelu. Kada je u avgustu radila procenu vrednosti NIS-a i došla do zaključka da NIS vredi 2,2 milijardi evra, konsultantska kuća Dilojt i Tuš bazirala je svoju procenu isključivo na „optimističkoj” ceni nafte od 124 dolara. To je tzv. prinosna metoda koja ostavlja dosta prostora za manipulaciju brojkama u izveštajima o proceni vrednosti kompanija. Na koliko bi danas trebalo da bude procenjena vrednost NIS-a, kada cena nafte na svetskom tržištu iznosi manje od 60 dolara po barelu?

Kada znamo da je vrednost jedne naftne kompanije u direktnoj korelaciji sa trenutnom cenom nafte u svetu, onda je lako pronaći motiv zbog čega je Dilojt izabrao da procenu NIS-a izvrši na osnovu „optimističke cene” koja je, prema IEA, iznosila 124 dolara po barelu. Očigledno je da je onaj ko je naručio novu procenu NIS-a, u ovom slučaju Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, zahtevao od Dilojta da obezbedi “bolju” procenu vrednosti od one iz maja 2005.

Kako bih čitaocima pojasnio u kakvom su odnosu cena nafte na svetskom tržištu i vrednost jedne naftne kompanije, navešću jedan primer: tržišna vrednost Gaspromnjefta u avgustu ove godine iznosila je 35 milijardi evra; da se tada radila procena Gaspromnjefta metodom koju je u slučaju procene NIS-a koristio Dilojt, a na bazi cene nafte od 124 dolara po barelu, njegova vrednost tada bi bila procenjena na neverovatnih 80 milijardi evra. Isto tako danas, usled drastičnog pada cene nafte, ta procena iznosi manje od 14 milijardi evra. U ovom primeru se ogleda sva apsurdnost procene koju je za NIS, po nalogu jednog ministra, izvršio Dilojt i Tuš. Koristeći se prethodnom metodologijom Dilojt i Tuša, 51 odsto kapitala NIS-a danas bi, u novembru 2008. godine, vredela najviše 200 miliona evra. Zbog svega navedenog, procena Dilojta danas, samo dva meseca posle njenog objavljivanja, može da se baci kroz prozor, isto kao što je bačeno i 500.000 evra koliko su građani Srbije platili za taj posao.

Simptomatično je da je Vlada kao razlog za ponovnu procenu NIS-a navela podršku Agenciji za privatizaciju u utvrđivanju vrednosti kapitala za deo tačnog procenta akcija koje će biti prenete sadašnjim i bivšim zaposlenima u skladu sa Zakonom o podeli besplatnih akcija i novčanom nadoknadom koju građani ostvaruju u privatizaciji.

Nažalost, novom nerealnom procenom vrednosti od 2,2 milijarde evra Vlada je praktično (slučajno ili namerno) izigrala radnike i bivše zaposlene u NIS-u. Prema pomenutom zakonu građani bi trebalo da dobiju 15 odsto tržišne vrednosti kapitala NIS-a, dok bi radnici i penzioneri trebalo da dobiju akcije u vrednosti od 200 evra po godini radnog staža. Prostom računicom dolazi se do podatka da bi Vlada, ukoliko bi vrednost NIS-a iznosila 2,2 milijarde evra bila u obavezi da radnicima podeli 4,34 posto akcija, a čak 12,5 odsto akcija ukoliko bi 51 odsto kapitala bilo prodato za 400 miliona. To znači da bi radnici u slučaju da se 51 odsto akcija NIS-a proda za 400 miliona evra, koliko stoji u ugovoru potpisanom sa Rusima, dobili gotovo tri puta više akcija.

Vladini ekonomski stručnjaci trebalo bi da znaju da će od trgovačke dovitljivosti, na cenu akcija mnogo realnije i brže uticati podizanje tehnološkog nivoa NIS-a. Posle investicija u rekonstrukciju NIS-a od najmanje 500 miliona evra koje će uslediti kada Gaspromnjeft uđe u NIS, i kada prođe trenutni haos na tržištu kapitala u svetu, vrednost akcija NIS-a porašće nekoliko puta i vredeće pravo malo bogatstvo. A zašto bi neko, makar to bila i Vlada Srbije, to bogatstvo uskraćivao radnicima i penzionerima NIS-a?

Kao što sam ponavljao mnogo puta do sada, uveren sam da ovaj slučaj predstavlja još samo jedan u nizu pokušaja pojedinih ministara i moćnih lobija koji stoje iza njih da sruše naftno-gasni sporazum sa Rusijom. Oni pokušavaju da ugovor o prodaji NIS-a izvuku iz konteksta celokupnog energetskog aranžmana sa Rusijom, koji je najbolji ekonomski sporazum koji je Srbija potpisala u poslednjih četrdeset godina. Na taj način pojedini ministri narušavaju državne interese Srbije i dovode u pitanje dugoročnu energetsku bezbednost zemlje i ekonomsku budućnost njenih građana. Da li je Srbija spremna na to da se odrekne energetskog aranžmana sa Rusijom, u trenutku kada se za dobijanje istog takvog aranžmana bore gotovo sve zemlje EU?

(Autor je predsednik Ekonomskog saveta DSS-a)