Početna strana > Rubrike > Ekonomska politika > MMF protiv Srbije
Ekonomska politika

MMF protiv Srbije

PDF Štampa El. pošta
Dejan Mirović   
nedelja, 12. april 2009.

Međunarodni monetarni fond i Vlada Srbije su 26. marta 2009. godine, posle deset dana tajnih pregovora (o detaljima pregovora javnost u Srbiji i Narodna skupština Republike Srbije je posredno ''obaveštavana '' preko kontrolisanih medija u Srbiji), zaključili sporazum o uzimanju kredita od oko 3 milijardi evra. Prema izjavi guvernera Narodne banke Srbije sporazumom traje do aprila 2011. godine. U prve dve godine Srbija će dobiti oko 2, 2 milijardi evra. Prvi deo od ove sume će biti odobren oko 15. maja 2009. godine, pod uslovom da Bord direktora MMF-a odobri mere koje će Vlada Srbija sprovesti na osnovu zahteva MMF. Drugi deo će biti odobren u 2010 godini. Guverner je izjavio i da će kamate na ovaj kredit biti u rasponu od 1, 47 do 3, 47 %[1].

Pre zaključivanja ovog ''istorijskog'' sporazuma sa MMF-om, koji je u javnosti predstavljen kao jedini ''spas'' za Srbiju, u januaru 2009. godine, Vlada Srbije je zaključila još jedan sporazum sa MMF-om. Tada se Srbija ''preventivno" (?!) zadužila za oko 400 miliona evra. Međutim, ta suma nije bila iskorišćena do marta 2009. i završetka novih pregovora sa MMF-om, iako je Srbija plaćala kamatu i na ovaj kredit. Dakle, kada uzmemo u obzir ove činjenice, dolazimo do zaključka da se Srbija u martu 2009. godine zadužila za dodatnih 3 milijarde evra iako nije iskoristila ni evro od prethodnog kredita od 400 miliona evra!

Posebno je neshvatljivo što Vlada Srbije ovakvu besmislenu ekonomsku politiku sprovodi u trenutku kada je zemlja na ivici ekonomskog sloma. Na primer, samo u 2009, godini treba otplatiti oko 4, 5 milijardi evra duga koje su od inostranih banaka uzela preduzeća i banke iz Srbije.[2] To je cifra koja prevazilazi 50 % ukupnih rashoda u budžetu Srbije za 2009. godinu! Takođe, prema zvaničnim podacima Narodne banke Srbije koji su dostavljeni Narodnoj skupštini, ''ukupan broj privrednih subjekata čiji su računi u blokadi, na dan 24. februara 2009. godine, iznosio je oko 57 hiljada, broj evidentiranih zaposlenih kod njih iznosi oko 152 hiljade, a ukupan iznos blokade 214,6 milijarde dinara (oko 2,3 milijarde evra prema zvaničnom kursu Narodne banke Srbije od 7.4. 2009)[3]

Šta MMF traži od Srbije koja je u ovako teškoj ekonomskoj situaciji?

MMF zahteva da srpski budžetski deficit bude manji od oko 2 milijarde evra. Traži i da srpski budžetski deficit da bude oko 967 miliona evra, ili ispod 3 % bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije.

Takođe, oko 967 miliona evra godišnjeg ''dozvoljenog'' srpskog deficita će se, očigledno, nadoknaditi iz sredstava dobijenih prodajom srpskih velikih preduzeća, kredita MMF ili ostalih zapadnih kreditora povezanih sa MMF-om.

U tom kontekstu, predstavnik MMF-a Albert Jeger je izjavio za ''Glas Amerike'' da će kredit MMF-a biti iskorišćen i za otplatu stranog duga sa kojim će se ''Srbija suočiti u 2009. i 2010. godini''. Srpski ministar finansija Diana Dragutinović izjavila je da će se deficit od 3% finansirati od ''nepotrošenih prihoda od privatizacije od oko 550 milona evra, očekivanog kredita Svetske banke od 300 miliona dolara, IPA fondova sa oko 100 milona evra. Ostalo će se obezbediti komercijalnim zaduživanjem u zemlji i inostranstvu''.[4]

Ipak, ostatak od preko milijardu evra koji nedostaju u srpskom budžetu za 2009 godinu se prema zahtevima MMF mora prikupiti od građana Srbije.

U tom kontekstu se postavlja pitanje, zašto MMF nije Srbiji u 2009 godini dao kredit koji bi u potpunosti pokrio deficit od oko 2 milijarde evra? (Uostalom, tako bi i MMF kratkoročno gledano dodatno zaradio.)

Ili, zašto MMF tako uporno traži od Srbije da deficit bude ispod 3% BDP?

Posebno su ova pitanja interesantna ako se uzme u obzir da MMF-a za Srbiju primenjuje drugačije uslove od onih koji se primenjuju u SAD (zemlji koja ima pravo veta u MMF i koja je najveći akcionar u to organizaciji). Prema najavama iz SAD, planirani budžetski deficit za 2010. godinu će biti najveći u istoriji i iznosiće oko 13% BDP. Slično tome, dvostruki standardi MMF su očigledni i kada se uporedi Srbija sa bogatim zemljama iz EU. Na primer, budžetski deficit od preko 3% BDP imaju i Francuska, Španija, Irska, i Velika Britanija. Ipak ovim zemljama je Evropska komisija ostavila rok do 2012. i 2013. godine za dovođenje deficita do granice ispod 3 % BDP.

Suprotno tome, MMF traži od Srbije da za nekoliko nedelja svede svoj budžetski deficit na ispod 3 % BDP!

Da za Srbiju MMF primenjuje nerealne kriterijume, posredno priznaje i srpski ministar finansija: "Treba pogledati kolike deficite generišu druge zemlje – od minimalnih 3%, najčešće 6-7 % do skoro 15%''.[5]

Zašto MMF ovo radi može se razumeti samo kada se analiziraju mere Vlade Srbije donete upravo na zahtev MMF:

- zamrzavanje plata i penzija – u praksi će dovesti do njihovog pada zbog stope inflacije

- smanjenje davanja opštinama u Srbiji u vrednosti od oko 160 miliona evra će dovesti do još većih socijalnih problema u najsiromašnijim opštinama u Srbiji koje zavise od budžeta Srbije. Najbogatije gradove kao što su Beograd i Novi Sad će ovo manje pogoditi ali gradovi i opštine kao što su Vranje, Prokuplje, Kuršumlija i drugi će imati najviše problema[6]

- smanjenje troškova za 40 % budžetskih korisnika sa sopstvenim prihodima, u vrednosti od oko 129 miliona evra će direktno pogoditi tako važne oblasti ako što je obrazovanje. Na primer, rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Branko Kovačević, izjavio je: ''Izgubićemo sve projekte. Preživljavamo zahvaljujući svojim prihodima od kojih plaćamo materijalne troškove.U takvoj situaciji ne možemo da zadržimo dobre profesore jer nemamo novca da ih platimo''.[7]

- akcize na gorivo kao specijalni porez će dovesti do poskupljenja goriva i novog udara na standard građana. Akcize po ekonomskoj definciji upravo pogađaju najviše ''kategorije potrošača sa slabijom poreskom snagom''[8]

- oduzimanje oko 43 miliona evra od Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje će značiti da iz budžeta neće biti izdvojena sredstva za ugroženo stanovništvo, ili one koji imaju primanja ispod minimalnih, izbeglice, nezaposlene, jer po zakonu njihovo zdravstveno osiguranje plaća država. Direktor RZZO Svetlana Vukajlović je ovim povodom izjavila ''Imaćemo tešku godinu i racionalizaciju potrošnje gde kod je to moguće''. [9]

Dakle, jasno je da će ove mere koje zahteva MMF neminovno dovesti do urušavanja srpske ekonomije ali i društva u celini.

Zato se logika MMF-a se može svesti na sledeće – što dugoročno bude slabija srpska ekonomija i država, njoj će više u narednim godinama trebati stranih kredita. U suprotnom slučaju, ako se Srbija odmah oporavi, njoj više neće biti potrebni krediti MMF-a.

Naravno, od ovog dugoročnog procesa ekonomskog izrabljivanja Srbije kao neokolonije, neće imati samo korist MMF, već i druge organizacije povezane sa MMF. Pre svega Evropska unija, Svetska banka i zapadne banke koje rade na teritoriji Srbije. One će godinama naplaćivati kamate i dugove za koje će raditi cela Srbija. Tako će Srbija biti sve siromašnija a EU, zapadne banke i SAD koje stoje iza MMF sve bogatiji.

U tom kontekstu briselski komesar zadužen za proširenje EU Oli Ren u svojoj izjavi povodom pregovora MMF i Srbije ističe da je glavni uslov za odobravanje sredstava iz Brisela ''da Srbija postigne sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom''.[10] Takođe, nakon postizanja ''dogovora'' sa MMF-om, u Beču je održan sastanak na kome su bili prisutni predstavnici zapadnih banaka kao što su Rajfazen, Hipo-Alpe Adria, Inteza, Unikredit i drugih koje su monopopolisti na finansijskom tržištu Srbije. (Sastanku u Beču su prisustvovali predstavnici MMF i Narodne banke Srbije.)Tom prilikom, zapadne banke su se ''velikodušno'' obavezale da će i dalje davati kredite Srbiji.

Dakle, takozvani sporazum sa MMF-om je više nego štetan za Srbiju i dovešće do daljeg urušavanja srpske privrede i društva.

Jedini racionalni izlaz iz ovakve nepovoljne ekonomske situacije u kojoj se Srbija nalazi je saradnja sa Ruskom Federacijom koja podrazumeva i uzimanje kredita koji nemaju tako štetne uslove kao oni koje daje MMF, ukidanje jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, koji proizvodi gubitak u srpskom budžetu od najmanje 267 miliona evra, dodatno oporezivanje srpskih trgovačkih monopolista kao što je kompanija Delta (koja ima godišnji prihod od prodaje od oko 2 milijarde i 880 miliona evra, a plaća porez državi od oko 200 miliona evra), i ukidanje ministarstva koja nisu pokazala dobre rezultate, i koja su, istovremeno, najveći pobornici MMF-a u Srbiji – na primer, ministarstva ekonomije na koje odlazi oko 516 miliona evra godišnje.

Ali, vlada i predsednik države nemaju ni hrabrosti niti mudrosti za ovakvu jedino ispravnu antikriznu politiku.Oni zato, svesno ili nesvesno, zajedno sa MMF-om guraju srpsku ekonomiju u propast.


[1] Privredni pregled 27. 3. 2009.

[2] Pres 27.3.2009

[3] Prema dokumentu/odgovoru na poslaničko pitanje R. Obradovića, primljenom 20.3.2009

[4] ''Blic/Novac'', 11.4.2009

[5] Isto

[6] ''Politika'', 9.4.2009

[7] Borisavljević B., ''Novosti'', 5.4.2009

[8] Raičević B., ''Javne finasije'', Ekonomski fakultet u Beogradu, 2005. str. 232

[9] ''Novosti'', 27.3.2009

[10] Privredni pregled, 27. 3. 2009

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner