Island: Laboratorija za društvene nemire?

Island je tokom 2007. godine imao jedan od najviših bruto nacionalnih proizvoda po glavi stanovnika, malo preko 62.000 dolara, što je gotovo dvostruko više od evropskog proseka, a u velikoj meri premašuje američkih 45.790 dolara. Povećavši se za 500% u periodu između 1975. i trenutne finansijske krize, islandski bruto nacionalni proizvod je u poslednjoj deceniji eksponencijalno rastao, dok su privredom počinjale da dominiraju međunarodne banke.

Poznat po vunenim džemperima, obilju geotermalne energije i veselom noćnom životu, Island je postao „arktička Švajcarska“ dok su se islandske banke širile Evropom. Sputane malim brojem domaćih klijenata i velikim, ali ograničenim penzionim fondom, islandske banke su nastojale da prošire kapital oslanjajući se na tzv. carry trade1. Koristeći niske kamate na japanski jen, islandske banke su svojim evropskim klijentima uspevale da ponude niske kamate, često delujući kao posrednik na britanskom tržištu nekretnina koje se sve više širilo.

Na nesreću po Island, krah kredita na globalnom nivou je uništio carry trade. Ovo je stvorilo paniku među investitorima širom sveta, a oni koji su se bavili carry tradeom su počeli da vraćaju dugove indeksirane u jenima dok su još imali novca za to. Zbog toga je jen počeo da raste, pa su islandske banke ostale u dugovima koje nisu mogle da pokriju aktivom. Krajnji ishodi ove krize su inflacija od 16% sa tendencijom daljeg rasta i to da je nacionalna valuta, islandska kruna, od početka godine izgubila polovinu nekadašnje vrednosti. Imajući u vidu da Island u potpunosti zavisi od uvoza gotovo svih roba (u koju spada i hrana), ova država se suočava sa potpunim ekonomskim i finansijskim kolapsom.

(dolar prema islandskoj kruni)

Zajam MMF-a od 2,1 milijarde dolara namenjen Islandu ostaće zamrznut dok svi ostali poverioci ne odluče da deblokiraju fondove. Velika Britanija i Holandija zamrzle su svoj udeo u ovom zajmu dok Rejkjavik ne bude garantovao da će svi strani deponenti islandskih Internet-banaka dobiti nazad svoj novac, što ukupno iznosi potencijalnih 5,5 milijardi funti (8,2 milijarde dolara), a to je gotovo jednako ukupnoj sumi kojom raspolaže celokupna islandska privreda.

Očigledno je da se Island nalazi u veoma teškoj situaciji. Zajam MMF-a je mnogo veći – gledano u odnosu na privredu, ovaj zajam je viši od onih koje su od njega dobile Mađarska i Ukrajina. Nivo zaduženosti i štete koju je pretrpela islandska privreda mnogo su viši nego u bilo kojoj zemlji Srednje Evrope, koja je najosetljivija oblast na kontinentu. Osim toga, Island je geografski izolovaniji i zavisniji od uvoza od bilo koje evropske zemlje.

Povrh svega toga, socijalni nemiri na Islandu mogli bi da budu vesnik onoga što će se dešavati u Evropi, a naročito u Srednjoj Evropi i na Balkanu, kada posledice krize budu prešle iz banaka u bakalnice. Pad islandske krune je veoma poučan, jer će to dovesti do porasta cena i smanjenja kupovne moći potrošača. Slična situacija se već dešava u najosetljivijim delovima Evrope dok njihove valute opadaju (naročito mađarska forinta, bugarski lev, srpski dinar i rumunski lej).

Većina Islanđana smatra da je vlada dovela zemlju do katastrofe i da sada ne ulaže dovoljne napore kako bi obezbedila zajam MMF-a. Ono što se ne vidi jeste da vlada pokušava da izbegne obavezu da garantuje za strane uloge, i to pre svega za britanske. Rejkjavik se nada da će u međuvremenu uspeti da isposluje bolje uslove od zapadnih poverilaca tako što će se za pomoć i potencijalno strateško partnerstvo obratiti Rusiji.

Meta protesta bi takođe mogao da bude i način na koji se vlada nosi sa ekonomskom krizom u ostatku Evrope. Zemlje srednje i istočne Evrope koje su zatražile pomoć od MMF-a (Mađarska, Ukrajina i Srbija) ili će je tek zatražiti (možda Rumunija, baltičke države i Bugarska) moraće da znatno smanje potrošnju. Ovo će verovatno značiti da će biti kršenja izbornih obećanja i ukidanja važnih socijalnih programa kako bi se potrošnja stavila pod kontrolu. Dok se kriza na Islandu raspliće, mnoge srednjeevropske države će napeto motriti šta se dešava na ulicama Rejkjavika u potrazi za nagoveštajima o tome šta ih očekuje naredne zime.

14. novembar 2008.